U razvoju savremene tehnologije društvene mreže su postale neizostavan deo svakodnevnog života. Nema osobe koja ne koristi bar jednu platformu. Bilo da je TikTok, Facebook, Instagram ili neka nova aplikacija koja je u trendu. Aktivnim korišćenjem novih tehnologija većina stvari se promenila. Pre svega način komunikacije, emocionalno i intelektualno izražavanje, kao i krug virtuelnih i stvarnih prijatelja.

Koji su pozitivni aspekti društvenih mreža?

Društvene mreže su ubrzale i olakšale svakodnevnu komunikaciju. Ljudi su danas u mogućnosti da komuniciraju sa rodbinom i prijateljima bez obzira gde oni bili. To značajno  utiče na održavanje kontakta sa bliskim ljudima.

Korisnici društvenih mreža su upućeniji i brže dolaze do saznanja o aktuelnim događajima kako kod nas tako i u svetu. Informacije se šire neverovatnom brzinom, što je od velike pomoći.

Velika prednost društvenih mreža se ogleda i u tome što ljudi često nalaze podršku u zajednicama koje dele slična iskustva, bilo da je reč o mentalnom zdravlju, hobijima, ishrani. Ljudi neretko osete da pripadaju takvoj sredini. Dosta poznanstava se desi zahvaljujući društvenim mrežama.

Većina ljudi ih koristi u svrhu edukacije. Postoji mnogo edukativnih profila, stranica i kanala koji nude sadržaj iz različitih oblasti kao što su psihologija, sport, nauka, umetnost. Zahvaljujući društvenim mrežama vrlo lako i jednostavno možemo pronaći i veliki broj edukativnih kurseva za lični rast i razvoj.

Zahvaljujući ubrzanom razvoju društvenih platformi mnogo mladih ljudi je uspelo da pokrene sopstveni biznis ili radi za sebe od kuće. Najveći broj influensera koristi YouTube i TikTok kao mreže na kojima zarađuju novac. Mnogi su na taj način otkrili svoje veštine i talente. Poznajem veliki broj ljudi koji su iz hobija počeli da snimaju kratke video klipove i izgradili karijere.

Imaju važnu ulogu u širenju društveno važnih poruka, kao i mobilizacije zajednice. Kroz njih se organizuju protesti, humanitarne akcije i mnogi drugi događaji. Najbolji primeri za to su Black lives matter koji je uspeo da okupi veliki broj ljudi preko društvenih mreža u borbi za ukidanje  sistemskog rasizma i nasilja nad crncima u Sjedinjenim Američkim Državama, Fridays for Future koji je okupio mlade ljude koji protestuju zbog povlačenja vlade i političara u vezi sa klimatskim promenama. Takođe i najnoviji događaji u našoj zemlji, višemesečni protesti čije vreme i mesto uglavnom se organizuje putem društvenih mreža.

Većini ljudi društvene mreže služe kao izvor zabave, kao i mesto za dodatno obrazovanje. Zahvaljujući njima dostupne su nam brojne platforme za edukaciju, kao i sajtovi za učenje. Kao izvor zabave nude nam  smešne klipove, muziku, intelektualne sadržaje, filmove.

Koji su negativni uticaji društvenih mreža?

Na prvom mestu je zavisnost. Mnogi korisnici provode sate vremena dnevno na različitim platformama. Ove navike često prelaze u zavisnost gde osoba stalno ima potrebu da komentariše, lajkuje ili objavljuje određeni sadržaj. To često sa sobom povlači loše strane kao što su gubitak vremena, smanjena produktivnost kao i pad koncentracije.

Ljudi neretko na društvenim mrežama prikazuju svoj život idealnim što može negativno uticati na druge. Može izazvati osećaj manje vrednosti, depresije i anksioznosti. Realnost je nešto  sasvim drugo, ali veliki broj ljudi to ne prihvata. Promovišu se nerealni standardi lepote putem filera. To često  utiče na manjak samopouzdanja, nametanje dodatnog pritiska da nešto mora da bude savršeno iako to ne postoji. Upoređivanje sa drugima može dovesti do osećaja manje vrednosti.

Loš aspekt društvenih mreža je digitalno nasilje. One omogućavaju anonimnost zbog čega su mnogi ljudi izloženi uvredama, pretnjama i ismevanju. Ovo je posebno izraženo kod tinejdžera. Oni su posebno osetljivi u fazi razvoja i puberteta. Neretko za posledicu ostavlja psihičke traume, povlačenje u sebe. U najgorem slučaju i suicida.

Ljudi često koriste društvene mreže u svrhu širenja lažnih informacija. Širene dezinformacija, kao i manipulativnih sadržaja može se negativno odraziti kako na pojedinca tako i na zajednicu. Većina ljudi često ne nađe način da proveri istinitost informacija koje se plasiraju u javnosti.

Društvene mreže su na neki način uspele da poremete komunikaciju i međuljudske odnose. Stvarni razgovori su zamenjeni virtuelnim. To neretko dovodi do osećaja usamljenosti i povlačenja u sebe.

Takođe društvene platforme i aktivno korišćenje je negativno za mlade. Deca su izložena neprimerenim sadržajima. Dostupni su različiti sadržaji bez obzira na uzrast. Izloženi su negativnim modelima ponašanja, kao i plasiranju neprimerenih stvari i nasilju.

Što se tiče mog iskustva sa upotrebom društvenih mreža moram priznati da su postale deo mog svakodnevnog života. Trudim se da ih koristim u pozitivne svrhe. Najviše koristim Instagram, imam svoj lični nalog i profil na kom promovišem zdravu ishranu i navike. Pored instagrama koristim i Linkedin. Moram priznati da me je ova društvena platforma pozitivno iznenadila. Do skoro je nisam koristila, ali sam počela aktivno da pišem. Smatram da je veoma korisna pogotovo za nekog ko voli da piše i stiče nova znanja i iskustva. Odličan je način i za pronalaženje novih poslova. Ostale društvene mreže koristim, ali manje. Smatram da svaka društvena mreža nudi mogućnosti u skladu sa potrebama pojedinca.

Tiktok je zabavan, jer možemo pronaći mnogo kreativnih i smešnih videa. YouTube koristim za edukaciju, slušanje muzike, tutorijale. Facebook grupe su korisne, jer možemo mnogo toga kupiti i  pronaći što nam je potrebno. Linedin je odličan način za pronalazak posla.

Sve ima svoje prednosti i mane. Koliko nam mogu biti od pomoći, toliko mogu biti i opasne. U budućnosti bih volela da koristim društvene mreže za dodatnu edukaciju i širenje svojih interesovanja i kruga ljudi.  Važno je razgraničiti da one budu alat koji će nam pomoći, a ne oduzimati vreme i menjati sliku o nama.

S obzirom da su društvene mreže kroz istoriju razvoja počele sve više da se koriste iz godine u godinu. Navela bih neke statistike kako kod nas tako na globalnom nivou. Prema Global Data Insights početkom jula tekuće godine zabeleženo je 5,41 milijardi korisnika društvenih mreža u svetu, što je 65,7% ukupne svetske populacije.

Rast je značajan. U poslednjih dvanaest meseci dodato je 241 milion novih korisnika. Dok je prosečno vreme koje korisnici provode na društvenim mrežama 2 sata i 21 minut po osobi, na globalnom nivou.

Kod nas je malo drugačija situacija. U Srbiji internet koristi oko 6,16 miliona ljudi što je 91,8 % svetske populacije.  Facebook je na prvom mestu korišćenja. Ovu društvenu platformu koristi čak 56,8% populacije. Posle toga koristi se Instagram sa oko 45%.

Da li društvene mreže imaju budućnost?

Tehnološki razvoj društvenih mreža ukazuje na svetlu budućnost. Postoji nekoliko pravaca u kojima bi društvene mreže mogle evoluirati. Prvi važan trend je sve aktivnija upotreba veštačke inteligencije. Iz dana u dan preuzima sve veću ulogu ne samo u personalizaciji sadržaja već i njegovom stvaranju. Kompanije poput Mete i Apple već razvijaju uređaje i platforme koje korisnicima omogućavaju da se povezuju sa virtuelnim prostorima.

Osim tehnološkog razvoja, dolazi do promena društvenih očekivanja i normi. Istovremeno raste zabrinutost zbog zaštite podataka, pa se očekuje porast interesovanja za decentralizovane platforme. One omogućavaju korisnicima više kontrole nad sopstvenim informacijama. Sa napretkom dolaze i novi izazovi. Biće sve teže razlikovati stvarno od lažnog zbog napretka u tehnologiji.

Društvene mreže oblikuju način na koji komuniciramo, razmišljamo i doživljavamo svet. One su ogledalo našeg savremenog društva. Tek kada naučimo da ih koristimo svesno, one nam postaju saveznik, a ne prepreka u ličnom razvoju i društvenom napretku. 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Violeta Vučićević, diplorani filolog, copywriter

Kroz rad sa LegalTech startapima u različitim fazama razvoja i sa različitim resursima, često sam nailazila na jednu te istu problematiku u korišćenju LinkedIna kao marketing kanala.

Većina ovih startapa kreće od izgradnje kompanijskog brenda, i to na jedan vrlo šablonski način.

Pokrene se stranica, ubaci se logo, podjeli se neki generičan vizual i link do bloga koji je generisao ChatGPT… i otprilike se cijeli brending nastavi u tom stilu, gdje maltene svi postovi završe sa tek ponekim lajkom, uglavnom iz najužeg kruga ljudi.

Sjećam se jednog osnivača startapa za kojeg sam radila LinkedIn marketing i koji je na isti ovaj način tri mjeseca forsirao samo company page, bez ikakvih rezultata. Tek kad sam predložila da lično napiše post o tome kako su prvog klijenta ubijedili da proba softver na kafici u Holandiji, za samo šest sati mu je stigao prvi inbound upit u inbox.

Sa druge strane, bilo je i slučajeva gdje osnivačima nisam uspjevala da predočim značaj ličnog brenda, pa je kompanijska  stranica koja se tako entuzijastično podigla završavala  kao mrtav kapital koji služi samo da postoji i “izgleda” profesionalno, bez prave funkcije.

Elem, baš zbog ovih drugih situacija želim da se podjelim ono što sam naučila kroz rad sa LegalTech startapima i da skratim muke drugim osnivačima – tako što ću objasniti zašto je primarno investiranje u kompanijsku LinkedIn stranicu neefektivna taktika, čime rezultira, a zatim i da li je dilema između ličnog i kompanijskog brenda zaista “ili/ili” ili ipak “i/i”.

Brendiranje early-stage LegalTech kompanije preko kompanijske stranice na LinkedIn-u: U čemu je problem?

Veliki dio problematike kompanijskog brendinga early-stage LegalTech startapa na LinkedIn-u se, suštinski, svodi na psihologiju "ozbiljnosti" – odnosno uvjerenje: “Ako ja pišem na svom profilu, to izgleda kao da sam neki amaterski freelancer. Kompanijska stranica je ozbiljna stvar."

Inače, ovo gore je rečenica koju sam stvarno čula, a onda mi je osnivač startapa nedelju dana kasnije, nakon što je vidio da nijedna objava sa company page-a ne ide dalje od 70 impresija, priznao da je grčevito držanje za kompanijski brend više bila njegova zona komfora nego strategija.

Prosto, lakše je sakriti se iza kompanijskog brenda nego javno istupati imenom i prezimenom iza projekta koji je još uvijek u visoko-rizičnoj fazi.

Na kompanijskom brendu ne moraš pričati o svojim iskustvima, izazovima, greškama – i ne moraš izgledati kao da se trudiš/da ti ne teče med i mlijeko od starta.

Takođe, osnivačima često djeluje neprofesionalno da lično istupaju online jer se boje da će zvučati previše “influenserski” ili neozbiljno za ozbiljnu publiku. Iz tog razloga, mnogi radije dijele generički sadržaj, umjesto da ispričaju priču koju ljudi zapravo žele da čuju.

I zato većina počinje od tog "sigurnijeg" pristupa: Od kompanijskog brenda.

E sad, koja je problematika ovakvog razmišljanja?

Pa, svakako da je višestruka, ali se uglavnom svede na to što se većina LegalTech startapa zaglavi u tzv. copy-paste mindsetu:

SEO Blog + stock vizual + social media share ("Pročitajte naš najnoviji blog") formuli koju vide da drugi, njima slični, koriste – bez da posjeduju informaciju da li to što "prepisuju" zapravo radi posao ili je u pitanju samo lančano prenošenje taktika koje ni kod drugih možda ne funkcionišu najbolje.

I onda svaki od tih postova završi sa 2 lajka od internog tima, jednim share-om osnivača i eventualno još par komentara od prijatelja i poznanika koji žele da pruže podršku – ali rijetko kada od stvarne ciljne publike.

Dakle, ovaj pristup očigledno ne radi posao. A ne radi jer je:

• Organski reach kompanijskih stranica na LinkedInu gotovo zanemarljiv, osim ako nisi Salesforce, Deloitte ili neki globalni brend. Ili ako ne platiš LinkedIn ads, koji je skup ko đavo za early-stage startape (a naročito one koji prodaju proizvod za srpsko tržište) + koji još uvijek traže product-market fit.

• Ljudi ne ulaze na LinkedIn da bi namjenski pratili nove LegalTech stranice. Ulaze da bi pratili ljude koji dijele lične i ljudske priče, iskustva, pričaju o problemima u industriji i (u kontekstu LegalTech-a) o tome kako njihovi alati riješavaju konkretne bolne tačke ciljne publike.

Sve u svemu, company page može izgledati super i treba ga imati, ali za rani stage LegalTech startap, on funkcioniše više kao dekoracija.

Da li to znači da LegalTech startapi ne treba uopšte da koriste kompanijsku stranicu za LinkedIn brending?

U ranoj fazi, LegalTech startap zaista ne treba trošiti mnogo resursa na kompanijsku stranicu. Finansijskih svakako ne, a vremenskih – pa, minimalno.

Ako još tražiš product-market fit i želiš što pre da te vidi što više očiju, energiju je mnogo bolje ulagati u lični brend osnivača.

Company page je tu tek da postoji i da pokaže da startup postoji i izgleda ozbiljno. Mislim na maksimalno 20% efforta u kompanijski brend, dok ostatak ide na lični profil.

Ali kako startap raste, uloge kompanijskog brenda se menjaju.

Npr. u srednjoj fazi, kada pristižu prvi klijenti i pilot projekti, kompanijska stranica konačno dobija smisao, ali još uvijek većinski kao podrška ličnom brendu.

Company page tvog LegalTech startapa, u ovoj fazi, postaje “proof of seriousness” kroz objave:

• Novih feature-a (ali kroz prizmu riješenja koji oni nose za ciljnu publiku, odnosno benefita),

• Testimoniala/studija slučaja od prvih klijenata (social proof),

• PR članaka (itekako i dalje imaju uticaj na psihologiju kupca)

Jedan praktičan trik: Ono što LegalTech osnivač napiše lično može se repurposovati (ne repostovati!) i staviti na kompanijsku stranicu, samo u drugačijem formatu. Recimo, ako osnivač napiše lični post o tome kako su riješili prvi veliki bug koji je frustrirao klijenta, na company page-u to se može prepakovati u objavu tipa ‘Nova funkcionalnost XY sada omogućava [konkretan benefit].’ Jedno isto iskustvo, samo dva formata. I da, kako tim raste, i drugi članovi mogu doprinijeti svojim brendovima: CTO piše o tech stack-u, Head of Sales o studijama slučaja, itd.

Konačno, kada startap dostigne kasnu fazu, kompanijska stranica dobija punu funkciju (a ima i smisla ulagati u LinkedIn oglase).

Osnivač i dalje ostaje lice brenda, ali company page postaje centralna platforma za brand updates + employee advocacy. Ljudi sada žele da prate novosti, proizvode, PR, studije slučaja vaše kompanije – jer ste dovoljno poznati i bitni.

Dakle, generalno pravilo je:

Early stage → prvenstveno lični brend, company page samo kao formalnost.

Growth/faza → i/i, ali osnivač i dalje prednjači.

Scaleup/established → i/i, company page dobija veći značaj i težinu.

Izgradnja ličnog brenda LegalTech osnivača na LinkedInu: Šta raditi?

Prva stvar koju treba da naučiš o LinkedIn brendiranju je kako LinkedIn funkcioniše. A funkcioniše tako što favorizuje lične profile, komentare, interakciju.

Što više ljudi komentariše, dijeli i reaguje na tvoj sadržaj, to će veći broj potencijalnih korisnika videti tvoj post. Logično.

Drugi korak je rad na marketinškim vještinama.

Teško da ćeš sam i preko noći naučiti kako da razviješ cijelu go-to-market marketing strategiju i razviti je, ali ono što možeš je: naučiti osnove evergreen marketinga.

Storytelling, hooks, call-to-actions, struktura objava – time treba da se baviš, ako već želiš da se baviš marketingom sam, i treba da s vremenom (i eksperimentisanjem) pronađeš svoj stil i svoje autentično "ja" unutar tih evergreen marketinških okvira.

Treći izazov, vjerovatno najčešći i najveći, je svakako pronalaženje hrabrosti za javno eksponiranje i razbijanje ograničavajućih uvjerenja.

Većinu osnivača u LegalTech startapima mentalno blokira ideja da izgledaju kao "glupi influenseri” ili da će se blamirati ili da niko neće donijeti odluku o proizvodu čitajući njihov LinkedIn post direktno (ovo treće može biti istina), ALI –

Ono o čemu pišeš javno, ne samo na LinkedIn-u već na bilo kojoj platformi, stvara kontekst, povjerenje i prepoznatljivost.

I onda, kada tvoja ciljna publika mjesecima gleda tvoju ekspertizu i iskustvo kroz tvoje postove i komentare, pa još onda dobije preporuku od druga Miloša "e, baci pogled na ovaj LegalTech proizvod" – onda se desi compound efekat svega što si radio i gradio, kako kroz kompanijski, tako i kroz lični brend – online i offline.

Dakle, LinkedIn je samo jedna od stanica koju LegalTech startapi treba da koriste za izgradnju svog brenda. Jedan touchpoint, ali ne treba da bude i jedini.

U svakom slučaju, kako je fokus ovog članka jedan kanal, i da ovom prilikom ne širimo i ne komplikujemo stvari previše, LinkedIn koristi da:

• Pišeš lično, jer ljudi vjeruju ljudima + organski reach objava sa ličnih profila je 1000x bolji od kompanijskog

• Komentarišeš tuđe objave i ulaziš u diskusiju, jer je vidljivost tvojih interakcija sa drugim ljudima ogromna i igra ogromnu ulogu u humanizaciji kompanijskog brenda + izgradnji povjerenja bez kojeg nema prodaje (fun fact: jedan osnivač legaltech startapa za kojeg sam radila mreže je samo 2 mjeseca ostavljao pametne komentare ispod postova advokata i upravo ti advokati su ga prvi zvali na demo.)

• Odgovaraš na sve komentare na svojim postovima, da oni kojima prodaješ znaju da nisi tu samo "reda radi" i da im uzmeš pare, već da ti je i stalo do njih.

• Zoveš ljude na razgovore/kafe i gradiš odnose sa njima prije nego što pitchuješ. Jer opet, niko ne želi da se osjeća samo kao hodajući novčanik.

• Držiš online eventove i Q&A sesije. Otklanjaj nedoumice u hodu, da kad dođe do prodajnog razgovora ne postoji ništa između prve interakcije sa proizvodom i odluke o kupovini.

Sve ove aktivnosti grade pomenuti zbirni efekat, i sve dovode do toga da što veći broj ljudi što brže sazna šta je tvoj proizvod, zašto im treba i kako riješava njihove probleme.

Izgradnja ličnog brenda za osnivače startapa

Za pomoć u izgradnji ličnog brenda koji vam kontinuirano donosi nove poslovne prilike, možete da me kontaktirate na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili putem mog LinkedIn profila.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Nevena Glogovac, pravni savetnik

Letnja sezona ulazi u završnu fazu i mnogi putnici su na putu ka moru prethodnih meseci imali priliku da iz automobila vide kilometarske kolone kamiona na graničnim prelazima. To nije samo vizuelni utisak – već ozbiljan problem koji direktno utiče na troškove poslovanja i konkurentnost privrede.

Prošle godine imao sam priliku da posetim granični prelaz Horgoš u okviru šire delegacije. Infrastruktura na srpskoj strani je značajno unapređena, a i organizacija rada službi je vidno efikasnija. Ipak, kolone ostaju.

Razlog je jednostavan – taj granični prelaz predstavlja spoljnu granicu Evropske unije i ulazak u Šengen zonu, a to podrazumeva dodatne provere od strane, u ovom slučaju, mađarskih službi.

Proveravaju se lica koja ulaze i to kroz nekoliko baza podataka, uz detaljnu proveru kamiona usled mogućnosti ilegalnih migracija. Značajno je takođe i naglasiti da obim trgovinske razmene Srbije i EU kontinuirano raste, posebno u poslednjih deceniju i po zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pa prirodno i veći broj kamiona prelazi granice i to tokom cele godine.

To u praksi znači da ne postoje više sezonske gužve kada je u pitanju trgovina, već se ovaj proces intenzivno odvija tokom cele godine. Isto važi i za ostale regionalne partnere sa kojima delimo granicu, odnosno CEFTA strane, gde je takođe konstantan rast obima spoljnotrgovinske razmene. U regionu je posebno značajno pitanje dodatnog razvoja infrastrukture na graničnim prelazima i ključ uspeha je koordinacija – jer ako samo jedna strana granice modernizuje prelaz, kamioni se ponovo slivaju u „usko grlo“ na drugoj strani i gužve ostaju.

Unapređena infrastruktura bi podrazumevala, između ostalog, i posebne trake za kamione koji prevoze lako kvarljivu robu i žive životinje, kao i za kamione koje su u tranzitu.

Upravo to potvrđuje da olakšanje trgovine ne zavisi samo od jedne administracije, već isključivo od međusobne koordinacije i poverenja partnerskih država. U slučaju Evropske unije, to podrazumeva ne samo saradnju sa državama članicama, nego i sa Evropskom komisijom i njenim službama, imajući u vidu zajedničke politike Unije.

Bez usklađivanja procedura, međusobnog priznavanja sertifikata i digitalne razmene podataka – kamioni će i dalje čekati. Takođe, sa uvozne strane je neophodno ubrzati procedure, posebno uspostaviti da granične inspekcije vrše kontrolu zasnovanu na najboljim praksama analize rizika.

Posledice zadržavanja

Dugotrajna čekanja na granici imaju višestruke negativne posledice:

• povećavaju troškove poslovanja kompanija,
• remete lance snabdevanja,
• dovode do kašnjenja i narušavaju poverenje poslovnih partnera,
• ali dovode i do problema u planiranju vožnji i obaveznih pauza vozača, što stvara dodatne logističke poteškoće i rizik od prekoračenja dozvoljenog radnog vremena.

Na ovaj način, u praksi se značajno umanjuju pozitivni efekti sporazuma o slobodnoj trgovini. Iako su carine ukinute ili smanjene, administrativne i logističke prepreke ostaju, stvarajući „skrivene troškove“ za privredu.

Put ka rešenju

Za istinsko olakšanje trgovine neophodno je:

• obezbediti adekvatne administrativne kapacitete,
• unaprediti infrastrukturu na graničnim prelazima,
• ojačati međudržavnu saradnju i koordinaciju svih službi, posebno graničnih inspekcijskih organa,
• obezbediti zakonodavnu predvidivost, kako bi privreda imala dovoljno vremena da se uskladi sa novim pravilima.

Najveći broj investitora u Srbiju dolazi upravo zbog mogućnosti bescarinskog izvoza na tržišta sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Međutim, ukoliko kompanije zbog zadržavanja na granici snose dodatne troškove i rizike, prednosti slobodne trgovine postaju relativne. Sa druge strane, skraćivanje spoljnotrgovinskih procedura i smanjenje administrativnih barijera predstavljali bi snažan signal investitorima i važan podsticaj za nova ulaganja.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu u NALED

Uvod

Tema odgovornosti za štetu koju prouzrokuju maloletna lica, čini se, imajući u vidu period koji je za nama, nije samo tema koja interesuje pravnički svet već je to tema koja okupira misli svakog običnog čoveka – građanina. Štaviše, interesovanje šire javnosti za ovu temu je postalo toliko veliko i značajno da bi svaki odgovor pravničke struke bio koristan u cilju otklanjanja dezorijentisanosti laičke javnosti u poimanju ovog pitanja i problema.

Deliktna odgovornost maloletnika

Građanskopravna, odnosno deliktna odgovornost maloletnika detaljno je uređena opštim propisom koji reguliše pitanje nadoknade štete, odnosno Zakonom o obligacionim odnosima. Navedeni opšti propis u odredbi člana 160. reguliše tri situacije, i to: odgovornost maloletnika do navršene sedme godine života, zatim odgovornost maloletnika od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života i na kraju odgovornost maloletnika sa navršenih četrnaest godina života.

Maloletnik do navršene sedme godine života nije deliktno sposoban što znači da nije odgovoran za štetu koju svojim postupcima prouzrokuje drugim licima. Dakle, maloletnik do navršene sedme godine života, bez obzira na razvoj svoje svesti i sposobnosti za rasuđivanje, nije deliktno sposoban odnosno ne odgovara za štetu koju svojim postupcima prouzrokuje drugim licima. Pretpostavka deliktne nesposobnosti za maloletnike do navršene sedme godine života je neoboriva i ne može se suprotno dokazivati.

Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života ne odgovara za štetu, ali može odgovarati za štetu ukoliko se dokaže da je u trenutku preduzimanja štetne radnje bio sposoban za rasuđivanje. Кao što se može zapaziti, i za ovu kategoriju maloletnika zakon je pošao od pretpostavke o njihovoj deliktnoj neodgovornosti. Međutim, za razliku od maloletnika do navršene sedme godine života, gde je pretpostavka o deliktnoj neodgovornosti neoboriva, ovde je reč o oborivoj pretpostavci. Navedeno znači da je oštećenom licu ostavljena mogućnost da dokazuje da je maloletnik iz ove kategorije u trenutku preduzimanja štetne radnje bio sposoban za rasuđivanje i ukoliko oštećeno lice to i dokaže, maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života biće odgovoran za štetu koju je prouzrokovao drugom licu.

Maloletnik sa navršenih četrnaest godina života odgovara za štetu po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Sledi da je prihvaćeno pravilo da su maloletnici iz ove kategorije sposobni za rsuđivanje, posledično i deliktno odgovorni za štetu koju svojim postupcima prouzrokuju trećim licima. Ova pretpostavka je takođe oboriva, što znači da se može dokazivati suprotno, odnosno da je maloletnik sa navršenih četrnaest godina života bio nesposoban za rasuđivanje u trenutku preduzimanja štetne radnje.

Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete do navršene sedme godine života, bez obzira na krivicu s tim da se oni u ovom slučaju mogu osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu, odnosno ako dokažu da šteta posledica više sile, radnje oštećenog ili radnje trećeg lica, koju oni nisu mogli predvideti i čije posledice nisu mogli izbeći ili otkloniti. Takođe, roditelji neće odgovarati za štetu ukoliko je do štete došlo za vreme dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu. Nadalje, odgovornost roditelja je ustanovljena i u situaciji kada je štetu prouzrokovalo maloletno dete koje je navršilo sedam godina života, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.

Inače, odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje drugom licu njihovo maloletno dete leži u činjenici da su roditelji dužni da svoju decu, izdržavaju, pravilno vaspitavaju i obrazuju u skladu sa mogućnostima, te otuda postoji i njihova odgovornost u situaciji ako su ove svoje obaveze odnosno dužnosti izvršavali neadekvatno. Dakle, postoji obaveza roditelja da svoju decu pravilno vaspitaju i da ih, prema svojim mogućnostima, školuju i obrazuju, vodeći računa o njihovim sposobnostima, sklonostima i željama. Zajednička je obaveza oba roditelja da se na navedeni način ophode prema vaspitanju i obrazovanju svoje dece, jer roditeljsko pravo roditelji vrše zajednički, posledično je i odgovornost oba roditelja za štetu koju prouzrokuje dete solidarna. Može se kao sporno postaviti pitanje odgovornosti roditelja u onim situacijama kada samo jedan od roditelja vrši roditeljsko pravo, odnosno kada je odlukom suda maloletno dete povereno jednom od roditelja na samostalno vršenje roditeljskog prava. Zakon ne daje odgovor na to pitanje ali treba prihvatiti rešenje da u takvim situacijama odgovara za štetu samo roditelj kome je dete odlukom suda povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava. Međutim, ovo pravilo mora trpeti i izuzetke u onim situacijama kada je štetna radnja maloletnog deteta posledica opšteg zanemarivanja od strane oba roditelja, dakle i roditelja kome dete nije povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, pa bi u tom slučaju ipak morala postojati solidarna odgovornost oba roditelja.

Imajući u vidu da maloletna lica mogu biti deliktno odgovorni ili deliktno neodgovorni, tako i odgovornost roditelja može biti isključiva ili solidarna sa detetom koje odgovara za štetu. Кada je u pitanju maloletnik do navršene sedme godine života, odgovornost roditelja je isključiva. Ako se radi o maloletniku od navršene sedme do četrnaeste godine života i koji je sposoban za rasuđivanje, njegova odgovornost stoji uz odgovornost roditelja, jer on odgovara za štetu kao deliktno sposoban, ali i roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina života (sem ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice), te je njihova odgovornost solidarna, jer pored roditelja odgovara i dete. Sa druge strane, maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine života može biti i deliktno nespsoban, usled toga što nije sposoban za rasuđivanje, u kom slučaju je odgovornost roditelja isključiva. Zatim, maloletnik sa navršenih četrnaest godina života odgovara prema opštim pravilima odgovornosti za štetu, ali će pored njega odgovarati i roditelji osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Međutim, maloletnik sa navršenih četrnaest godina života može biti i deliktno nesposoban zbog toga što je duševno bolestan, zaostalog umnog razvoja ili zbog drugih smetnji nema sposobnost za rasuđivanje, pa će u toj situaciji odgovarati roditelji i njihova odgovornost bi tada bila isključiva.

Odgovornost drugog lica za maloletnike

U odredbi čl. 167. Zakona o obligacionim odnosima regulisano je da za štetu koju prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu da su nadzor nad maloletnikom vršili na način na koji su bili obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Odgovornost staratelja, škole ili druge ustanove zasnovana je na pretpostavljenoj krivici i ova pretpostavka je oboriva jer je ostavljeno ovim licima da dokazuju da njihove krivice nema. To znači da će se ova lica osloboditi odgovornosti za štetu ako dokažu da su nadzor nad maloletnikom vršili na način na koji su bili obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Samo na prvi pogled čini se da je ovo pitanje dosta apstraktno odnosno da široj javnosti može postati nejasno kada to odgovaraju škola i druga ustanova kojima je dete povereno. Da bi se to pitanje pojednostavilo i približilo za razumevanje široj javnosti, koja nije pravnički obrazovana, na ovom mestu će se ukratko analizirati jedan slučaj iz sudske prakse.

Naime, u predmetu Vrhovnog (kasacionog) suda Rev. 1733/2016 od 27.06.2018. godine, iz činjeničnog utvrđenja proizlazi  da se dana 04.11.2010. godine u Osnovnoj školi „BB“ u ... u prepodnevnoj smeni za vreme odmora između trećeg i četvrtog školskog časa, tada maloletni GG učenik ... razreda ušao je u učionicu ... razreda koji je pohađala tada maloletna tužilja nakon čega je maloletni DD obema rukama sa leđa ispod pazuha obuhvatio tužilju, dok ju je tuženi GG uzeo u naručje, podigao je jednom rukom ispod nogu, čemu se tužilja opirala, i krenuo je da je nosi prema otvorenom prozoru. Tada je maloletni DD tuženom GG rekao „nemoj GG“, na šta mu je ovaj odgovorio „ma šta nemoj“ i stavio tužilju na prozor. U tom trenutku tužilja je licem i prednjim delom tela bila okrenuta ka spoljašnjosti i u čučećem položaju držeći se rukama za prozorski okvir, sve vreme je pružala otpor tuženom koji ju je šakama gurao u predelu leđa, sve dok nije pala sa prozora i sa visine od 1,90 metara udarila kolenima o betonsku podlogu. Tom prilikom zadobila je laku telesnu povredu u vidu nagnječenja mekih tkiva u predelu levog kolena. Zbog zadobijenih povreda trpela je fizičke bolove i strah u intezitetu i trajanju bliže opisanom u prvostepenoj presudi. Povrede nisu ostavile posledice u vidu umanjenja životne aktivnosti. Tuženi GG je u vreme štetnog događaja bio star ... godina i ... meseci, a rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Кm br. 44/11 od 01.12.2011. godine oglašen je krivim za krivično delo nasilničko ponašanje i izrečena mu je vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva u trajanju od najmanje tri, a najviše dve godine. Direktor škole VV je protiv GG pokrenuo vaspitno-disciplinski postupak u kojem je oglašen krivim i izrečena mu je vaspitno - disciplinska mera premeštaja učenika u drugu školu. Odlukom Školskog odbora Osnovne škole  „BB“ od 18.01.2011. godine nije utvrđena odgovornost direktora škole za incident koji se dogodio 04.10.2010. godine u kabinetu za srpski jezik.

Sud je obavezao tužene Osnovnu školu „BB“ i tuženog GG da tužilji solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 90.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede dostojanstva ličnosti, časti i ugleda iznos od 100.000,00 dinara. Odluka je zasnovana na shvatanju da tužena škola snosi odgovornost za bezbednost učenika ne samo za vreme školskih aktivnosti, već za vreme takozvanog malog odmora, pri čemu tužena nije dokazala da je nadzor vršila na način na koji se obavezala svojim internim aktima, zbog čega postoji osnov njene odgovornosti za štetu prouzrokovanu tužilji.

Кao što se iz opisanog primera može videti, sudska praksa sudova dosledno primenjuje dispoziciju iz odredbe čl. 167. Zakona o obligacionim odgnostima te uspostavlja odgovornost škole u svim onim situacijama kada škola ne obori pretpostavku svoje krivice, dokazujući da je nadzor vršila na način na koji je bila obavezna. 

Imajući u vidu napred izneta zakonska rešenja, jedino što se može zaključiti jeste da je ova oblast detaljno regulisana i da nije ostavljen ni najmanji prostor da za štetu koju pretrpe oštećena lica radnjom maloletnog lica ostane nenadoknađena, što je svakako u interesu oštećenih lica.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Darko Rašković, sudija i predsednik Građanskog odeljenja Osnovnog suda u Kragujevcu

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa.

Event management – Ključne veštine i dodatna vrednost za vašu publiku

Kako će događaji koje organizujete postati važniji nego ikada kao kanal komunikacije? Kako se naglašava važnost veština upravljanja i organizacije događaja u tom procesu? Šta je ključno za osiguravanje visokog kvaliteta iskustva za ciljnu publiku kroz događaje? Koji su konkretni benefiti dobro isplanirane i realizovane svake faze organizacije događaja? Kako događaji mogu prevazići samo promociju proizvoda ili usluga i pružiti dodatnu vrednost u vidu edukacije, inspiracije i jedinstvenog iskustva učesnicima?

Prema trenutnom istraživanju tržišta koje je sproveo CMI, očekuje se da će globalno tržište industrije događaja zabeležiti stopu godišnjeg rasta od 12% od 2023. do 2032. U 2023. godini, tržišna vrednost je iznosila 1.246,65 milijarde dolara. Do 2032. godine, očekuje se da će vrednost dostići 1.752,9 milijardi dolara (izvor: https://www.custommarketinsights.com/report/events-industry-market)

Tržište industrije događaja odnosi se na sektor koji obuhvata planiranje, organizaciju i upravljanje različitim vrstama događaja. To uključuje širok spektar događaja kao što su konferencije, sajmovi, izložbe, korporativni sastanci, venčanja, muzički koncerti, sportski događaji, festivali.

Segment korporativnih događaja i seminara je držao najveći deo industrije događaja u 2023. Ovo je pretežno pripisano rastućem broju kompanija koje organizuju česte seminare i korporativne događaje. Interaktivna priroda seminara i događaja, uključujući govornike i publiku, dodatno je doprinela povećanju nivoa prisustva.

Kada uzmete u obzir rast koji se najavljuje u ovoj industriji jasan je njen potencijal kao kanala komunikacije preko koga ćete komunicirati vaše vrednosti, poruke, plasirati proizvode i usluge.

Kako iskoristiti potencijal događaja kao najboljeg načina izgradnje lojalne zajednice i jednog od najefektivnijeg kanala komunikacije vašeg brenda, usluga i proizvoda?

Postojanje jasne strukture u organizaciji i upravljanju događajima svakako će biti od koristi. Iskustvo pokazuje da čak i event management profesionalci često događaje organizuju prema “osećaju”, uz dosta improvizacije i bez jasnih koraka.

Sa druge strane, upravo postojanje strukture izbegava se zbog stava da se na taj način ograničava kreativnost. Ovo pitanje možemo sagledati iz drugog ugla. Struktura upravo omogućava da vaša kreativnost dođe do izražaja jer u okviru nje upravo događaj možete da kreirate baš onako kako želite – sa fokusom na sadržaj i kvalitetno iskustvo koje pružate vašoj publici.

Od čega krećemo kada je organizacija događaja u pitanju?

Uvek počnite s pitanjem koji je to osećaj koji želite da pružite vašoj ciljnoj publici – pre, tokom i nakon događaja.

Evo jednostavne strukture koju bi svaki događaj trebalo da ispoštuje, bez obzira na industriju, vrednosti kompanije ili kulturološki kontekst:

• Faza pre događaja (Pre-event phase) – priprema i planiranje;
• Faza događaja (Event phase) – realizacija i upravljanje;
• Faza nakon događaja (Post-event phase) – raspremanje i follow-up aktivnosti.

Kada odaberete događaj kao način plasiranja proizvoda ili usluge, podizanja vidljivosti brenda ili komunikacije vaših vrednosti, jednako je bitno da počnete na vreme. I to je sledeći korak – planiranje.

Često se najvažnija – pripremna (pre-event) faza preskoči zbog hitnosti. Svede se na brainstorming planiranje koje se završi s nekoliko bullet tačaka i nejasno dodeljenim zadacima ili nedovoljno precizno definisanim ulogama u timu. Vi i vaš tim ste već u pripremama, a da niste jasno definisali osnovne elemente organizacije događaja. Odjednom se nađete u stresu, tenziji, panici, iscrpljenosti i nezadovoljstvu. Događaj postaje još jedan "task to be done" i bulletpoint na vašoj To-do listi, bez jasnog "zašto".

Sveobuhvatan pristup fazi planiranja sprečava potencijalne komplikacije koje se reflektuju kroz šumove u komunikaciji i probleme u narednim koracima event management-a. Hajde da ukratko prođemo sve tri faze organizacije i upravljanja događajima, kao i da vidimo koji su to benefiti postojanja ovakve strukture organizacije događaja.

Prava faza – Šta je potrebno prvo uraditi?

Uvek se kreće od koncepta događaja. Zatim, definišite sadržaj, pa prema planiranim aktivnostima rasporedite vreme, resurse, ljude i organizujte komunikaciju. U koraku definisanja koncepta možete da odgovorite na sledeća pitanja:

• Za koga organizujete ovaj događaj?
• Šta želite da ostvarite ovim događajem?
• Koja je glavna poruka koju želite da prenesete publici?

Zbog čega je ovo važno i zašto krećemo od ovih pitanja u organizaciji događaja?

Sve akcije, ma koje one bile i na koji god način da se organizuju, biće efektivnije, preciznije, profesionalnije sprovedene. I onda kada dođe do eventualnih promena, momenata na događaju, koje od vas zahtevaju brzu reakciju, fleksibilnost i prilagođavanje, opet ćete znati šta je to što treba da uradite. Zašto? Zato što uvek ispred sebe imate zbog čega to radite, odnosno odgovore na gore-postavljena pitanja. Imaćete jasnoću, kontrolu i nećete se izgubiti u procesu.

Hajde da rezimiramo, prvu fazu počinjemo od koncepta i unutar njega definišemo konkretan sadržaj oko koga ćemo organizovati sve ostalo. Zatim identifikujemo korake koji nas vode do cilja. Jasnoća je ključni princip koji pratimo. Važno je da to uradimo sa raspoloživim resursima, jer oni često utiču na sadržaj, kvalitet i način realizacije događaja. Ključan faktor je osmišljavanje i vođenje komunikacije, prilagođene svakoj ciljnoj grupi.

Benefiti ovakvog pristupa organizaciji događaja uključuju:

• Efikasnost i preciznost: Jasno definisan koncept omogućava organizatorima da efikasno koriste vreme i resurse, minimizirajući greške i nepotrebne troškove.
• Profesionalnost: Planiranje i organizacija postaju profesionalniji, što može povećati poverenje i zadovoljstvo vaše ciljne grupe, kao i drugih učesnika u događaju – dobavljača, sponzora, medija i dr.
• Fleksibilnost i prilagodljivost: Sa jasnim ciljevima i porukama, lakše je reagovati na nepredviđene situacije i prilagoditi se promenama tokom događaja.
• Jasnoća i kontrola: Organizatori imaju jasnu sliku o ciljevima i koracima potrebnim za njihovo postizanje, što olakšava upravljanje svim aspektima događaja.
• Bolja komunikacija: Definisanje ciljne publike i ključnih poruka unapred omogućava bolje osmišljavanje i vođenje komunikacije, što povećava angažman i zadovoljstvo svih učesnika.
• Optimalna upotreba resursa: Planiranje sa raspoloživim resursima osigurava da se događaj realizuje unutar budžeta i da se resursi koriste na najbolji mogući način.
• Veća verovatnoća uspeha: Jasno definisani ciljevi i dobro isplanirani koraci vode ka većoj verovatnoći postizanja željenih rezultata i ukupnog uspeha događaja.

Ovaj pristup omogućava da se svaki događaj organizuje strateški, što doprinosi postizanju visokog nivoa kvaliteta i opšteg uspeha vašeg događaja.

Druga faza – Ispunjenje obećanja

U drugoj fazi ulazimo u samu realizaciju događaja. Pratimo agendu, koordiniramo ljude i aktivnosti. Fokus nam je na komunikaciji i praćenju realizacije samog događaja. Ovo je trenutak kada obećanje o osećaju i vrednosti događaja koje smo ljudima dali tokom pripremne faze u stvari sada ispunjavamo. Zbog ovog dela i trenutka smo sve prethodne mesece i nedelje vredno radili.

Benefiti ove faze uključuju:

• Realizacija ciljeva: Ovo je faza u kojoj se sve planirano stavlja u akciju, omogućavajući postizanje definisanih ciljeva događaja.
• Koordinacija i sinhronizacija: Efikasna koordinacija ljudi i aktivnosti osigurava da svi aspekti događaja teku glatko i bez problema, što povećava ukupnu efikasnost.
• Ispunjenje obećanja: U ovoj fazi se ispunjavaju obećanja data učesnicima tokom pripremne faze, što doprinosi njihovom zadovoljstvu i pozitivnom iskustvu.
• Praćenje i prilagođavanje: Aktivno praćenje realizacije događaja omogućava brze reakcije na bilo kakve probleme ili promene, osiguravajući da se događaj odvija kako je planirano.
• Poboljšana komunikacija: Fokus na komunikaciji tokom realizacije događaja omogućava bolje upravljanje učesnicima i resursima, kao i jasnije prenošenje informacija.
• Povećanje profesionalnosti: Efikasna realizacija događaja podiže nivo profesionalnosti organizacije, a to pozitivno utiče na imidž i percepciju čitavog događaja.
• Jačanje reputacije: Uspešno ispunjenje obećanja i postizanje visokog nivoa kvaliteta doprinosi jačanju reputacije organizatora i povećava verovatnoću ponovnog učešća učesnika na događajima koji će se organizovati u budućnosti.
• Motivacija tima: Videti rezultate napornog rada može značajno motivisati tim, povećavajući njihovu posvećenost i entuzijazam za buduće projekte.

Ova faza je ključna za uspeh celokupnog događaja jer u njoj ostvarujemo sve planirane ciljeve i ispunjavaju se očekivanja ciljne grupe, čime se stvara pozitivno iskustvo i dodatna vrednost.

Treća faza – Kraj događaja nije kraj za organizatora  

Često ovde zavaravamo sami sebe. Da je kraj našeg događaja. A nije.

Kraj događaja nije kraj za vas. Ako ste dobro planirali u toku prve faze, ova faza je takođe dobro organizovana. Kao što ste isplanirali čitav događaj, tako treba da isplanirate i njegovo raspremanje.

Treća faza nam donosi sledeće benefite:

• Efikasno raspremanje: Dobro planirana treća faza omogućava efikasno raspremanje, što štedi vreme i resurse, i osigurava da se sve vrati u prvobitno stanje bez stresa i neplaniranih aktivnosti i tenzija.
• Evaluacija i povratne informacije: Ova faza pruža priliku za prikupljanje povratnih informacija od učesnika i tima, što je ključno za identifikaciju uspeha i oblasti za poboljšanje u budućnosti.
• Analiza učinka: Omogućava detaljnu analizu učinka događaja u odnosu na postavljene ciljeve, što pomaže u proceni uspeha i identifikaciji ključnih faktora koji su doprineli ili ometali postizanje ciljeva.
• Dokumentacija i izveštavanje: Sakupljanje i organizovanje svih relevantnih dokumenata, izveštaja i evaluacija olakšava pripremu za buduće događaje i pomaže u održavanju transparentnosti i odgovornosti.
• Održavanje resursa: Briga o opremi i materijalima nakon događaja produžava njihov vek trajanja i smanjuje troškove zamene ili popravke.
• Strateško planiranje za budućnost: Prikupljene informacije i iskustva iz ove faze pružaju dragocene uvide koji se mogu koristiti za strateško planiranje budućih događaja, poboljšavajući njihovu efikasnost i uspeh.
• Završetak finansijskih obaveza: Omogućava završetak svih finansijskih obaveza, uključujući isplate dobavljačima i obračun troškova, što doprinosi transparentnosti i održavanju dobrih poslovnih odnosa.
• Praćenje dugoročnih uticaja: Ova faza pruža mogućnost praćenja dugoročnih uticaja događaja na učesnike i zajednicu, što može biti korisno za buduće PR i marketing aktivnosti kao i onih koje se tiču internih komunikacija.

Pravilno organizovana i sprovedena treća faza osigurava da se događaj ne završava samo odlaskom učesnika, već da se svi aspekti događaja zaokruže na profesionalan i efikasan način, što doprinosi ukupnom uspehu i pozitivnom iskustvu svih uključenih.

Zaključak

Ova struktura se u praksi pokazala kao izuzetno korisna i efektivna jer vam omogućava stabilnost u realizaciji svakog događaja, bez obzira na proizvod ili uslugu koju plasirate na tržište. Još važnije, omogućava vam da, bez obzira na kulturološki kontekst ili vrednosti koje negujete, imate jasnu strukturu unutar koje možete izraziti svoju autentičnost i vrednosti i biti kao takvi prepoznati kod vaše publike.

U prethodnim redovima ste imali priliku da zavirite u deo sadržaja online programa o event management-u koji sam pretočila svojih 20-godina znanja o organizaciji i upravljanju događajima. Ono što sam i sama prolazila jeste iskustvo da sam dosta stvari radila “prema osećaju”, posebno na početku, da sam učila na greškama, pomerala svoje kreativne granice, postavljala one koje se tiču zdravog načina upravljanja procesima, snažno verujući u važnost postojanja strukture, discipline i istrajnosti da određene događaje učinim mogućim - i fenomenalnim. Online edukacija “Flow Event Management” se izdvaja u moru drugih edukacija jer vama i vašim zaposlenima nudi jasnu strukturu i precizne smernice. Primenljive na različite vrste događaja, informacije koje program pruža obojene su primerima iz višegodišnje prakse, sa posebnim osvrtom na skoro 10 godina iskustva organizacije događaja u korporaciji kao što je Microsoft. Ovaj program će vam pomoći da sagledate i delove i celinu jednog kompleksnog procesa, kao i da iz drugačijeg ugla pristupate segmentima događaja koji se nekada podrazumevaju. Za više informacija pišite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Autorka: Nataša Nikolov, Event Management konsultantkinja 

Odgovor slijedi u nastavku.

Vlasnički list porodične kuće = NFT sličice fudbalera iz Panini digitalnog albuma.

Baka: Sine, kakav ti je to print na majici?

Brat: NFT sličice Killian MBappe-a.

Baka: Šta i koga?

Ja: Bako, znaš npr. kada dokazuješ vlasništvo nad parcelom ili kućom pa prikazujes vlasnički list nepokretnosti. E tako ti i ova sličica koja je otprintana na majici predstavlja NFT - dokaz vlasništva nad digitalnom imovinom, konkretno nad ovom sličicom fudbalera iz digitalnog albuma. Nešto kao digitalni sertifikat.

Baka: I to se plaća?

Ja: Da, samo ne novcem već virtuelnim valutama. Svaki NFT ima svoju vrijednost izraženu virtuelnom valutom.

Baka: Sine, jesi ti to morao odštampati da bi bilo tvoje?

Brat: Ma nisam bako, htio sam fazonsku majicu.

Ja: Nisi ga trebao štampati na majicu, jer to što si kupio NFT sličice ne podrazumijeva da imaš pravo iskorištavanja tj u ovom slučaju printanja na majicu. Prenos prava iskorištavanja mora biti izričito definisan u samom NFT-ju.

Brat: Opet ti filozofiraš..

Ja: To ti je isto kao što svaka osoba može kupiti poster neke slike poznatog slikara, no originalno platno je u vlasništvu samo jedne osobe, tj. njegovo je autorsko djelo.

Baka: Imaš li ti neki papir da si ti to kupio? Slušaj šta ti sestra govori.

Brat: Bako nema papira, nisam kupio u katastru. Kako da ti objasnim...

Ja: … bježim dok je vrijeme …

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Jovana Diljević, advokat

Las Vegas je 2020. godine zabeležio pad broja posetilaca za više od 50%, jer su hoteli i kazina bili prinuđeni da zatvore vrata na tri meseca zbog ograničenja prouzrokovanih pandemijom korona virusa. Turisti se polako vraćaju u grad koji nikada ne spava, ali brojevi ostaju znatno ispod nivoa iz 2019. godine.

Ipak, nisu svi odmarali. Malezijska grupacija Genting Group bila je izuzetno aktivna u prethodnom periodu i kao rezultat nastao je „Resorts World Las Vegas“.

Genting Group se udružio sa američkim ugostiteljskim gigantom Hilton Worldwide, koji u okviru odmarališta ima tri hotela. U pitanju su Las Vegas Hilton,  Conrad Las Vegas i The Crockfords Las Vegas.

Resorts World Las Vegas otvoren je 24. juna 2021. godine.

Resorts World Las Vegas predstavlja najskuplje odmaralište koje se pojavilo u Las Vegasu i opravdano budi interesovanje stanovnika Sjedinjenih Američkih Država, ali i celog sveta, jer je u pitanju investicija od 4.3 milijarde dolara.

Odmaralište se prostire na skoro 88 hektara i ima 3.500 hotelskih soba i apartmana, pozorište sa 5.000 mesta i jedan od najvećih svetskih LED ekrana na jednom od svojih tornjeva i definitivno predstavlja novu atrakciju koja će podstići turiste i ljubitelje zabave da posete Las Vegas, koji je teško pogođen epidemiološkim merama zbog pojave korona virusa.

Postoji ideja da Resorts Vorld Las Vegas spoji tehnologiju i luksuz kako bi pružio potpuno novo savremeno odmaralište sa tradicijom i poznatim detaljima međunarodnog brenda Resorts World i namenjeno je svima koji žele savremeni odmor u Las Vegasu traže luksuz i raznolikost.

U Las Vegasu je broj posetilaca skočio preko 15% između marta i aprila ove godine, ali su ti brojevi i dalje više od 27% niži u odnosu na isti period 2019. godine.

Autor: Milan Čukić

Čuveni "Cartier Santos" sat napravljen za brazilskog avijatičara, čija vrednost danas ide i do skoro 70 hiljada dolara, bez adekvatne reklame ostao bi samo časovnik pogodan za komandovanje i merenje vremena leta.

Međutim, proizvođači satova nakon rata, uz pomoć adekvatnog PR-a, predstavili su ručne satove koje su nosili vojnici ističući njegovu funkcionalnost u odnosu na džepne modele i tako pozicionirali ovaj neizostavni aksesoar na pijadestal obaveznih predmeta koje mora da poseduje svaki čovek. Sve ovo je idealan primer da je odekvatan način predstavljanja, pored kvaliteta proizvoda, neophodan za postizanje poslovnog uspeha, ističe Ana Đokić, ekspert za odnose sa javnošću.

"Poslovica kaže : Ne planirati je isto kao i planirati neuspeh! Ja se potpuno slažem sa tim. Od vremena kada je Luj Kartje morao da osmisli alternativu džepnom satu za brazilskog avijatičara Alberta Santosa Dumona, sve do danas, promenilo se mnogo toga.

Međutim, ono što je ostalo isto je potreba za reklamom i adekvatnim predstavljanjem", navodi Đokić. Kako kaže, najveća greška preduzetnika je što pokušavaju svet da prilagode sebi, umesto da prate trendove, otvore vrata za predstavnike medija i prilagode se svetu. "Digitalizacija nam je omogućila da na brz, efikasan način, predstavimo svoj proizvod, te prema tipu ciljne grupe odlučimo na koji način želimo da komuniciramo sa javnošću.

Prednost današnjeg vremena je što se informacija brzo širi i možete da targetirate određenu populaciju stanovništva veoma jednostavno", navodi Đokić i dodaje "ako pravite odlične torte bez reklame recept iIi proizvod ćete moći da prodate komšinici, ako o vašim tortama pišu novinari lako će doći do milionske publike a samim ti i sladokusaca širom sveta."

Da biste dobro predstavili svoj proizvod neophodno je da planirate komunikaciju, razmotrite sve opcije, na najinteresantni način, običnim jezikom koji je svima razumljiv, objasnite zašto ste baš vi bolji od nekog drugog ko se bavi istom oblašću. Đokić ističe da strategija odnosa s javnošću može da bude ključ uspeha za vase poslovanje. Evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći da napravite efikasnu PR strategiju: Postavite ciljeve: Definišite jasne i merljive ciljeve za svoju PR strategiju.

Na primer, možda želite povećati prepoznatljivost brenda, povećati prodaju, poboljšati reputaciju ili rešiti krizu. Identifikujte ciljnu publiku: Razmislite o tome kome želite da se obratite svojom PR strategijom. Ko su vaši idealni klijenti, korisnici ili donosioci odluka? Analizirajte konkurenciju: Ispitajte kako se vaša konkurencija pozicionira i komunicira s javnošću. To vam može pomoći da bolje razumete svoje prednosti i mane. Izradite ključne poruke: Definišite osnovne poruke koje želite da prenesete svojoj ciljnoj publici. Poruke treba da budu jasne, sažete i usmerene na potrebe vaših klijenata. Odaberite kanale komunikacije: Razmislite o tome koje kanale ćete koristiti za komunikaciju. To može uključivati društvene medije, veb sajt, e-poštu, događaje, medije i druge.

Razvijte plan akcije: Napravite detaljan plan aktivnosti koje će vam pomoći da postignete svoje ciljeve. Ovde možete odabrati taktike kao što su press konferencije, blogovi, intervjui, društvene medije itd.

Postavite budžet: Utvrdite koliko novca ćete alocirati za PR aktivnosti. Budžet će uticati na to koje taktike možete primeniti. Praćenje i merenje rezultata: Postavite sisteme za praćenje i merenje uspeha vaše PR strategije. Koristite analitiku da biste procenili kako se ostvaruju vaši ciljevi. Prilagodite strategiju: PR strategija treba da bude dinamična. Ako primetite da ne ostvarujete svoje ciljeve ili se situacija menja, budite spremni da prilagodite svoj pristup. "Uz ove korake, važno je da pravite kvalitetan sadržaj i radite na izgradnji odnosa sa ključnim akterima u vašem polju. Takođe, angažovanje stručnjaka za PR ili konsultanta može vam pomoći da razvijete i sprovedete uspešnu PR strategiju", zaključuje ona.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Ana Đokić, ekspert za odnose sa javnošću

U eri globalizacije, engleski jezik se ističe kao osnovni alat komunikacije, otvarajući neograničene mogućnosti za kompanije i pojedince sirom sveta. Njegova važnost prevazilazi granice, pružajući ne samo pristup globalnim tržištima već i predstavljajući konkurentsku prednost u profesionalnom napredovanju. Kako globalizacija nastavlja da briše granice među zemljama, vladanje engleskim jezikom više nije samo prednost - to je neophodnost.

Investicija u edukaciju zaposlenih iz oblasti engleskog jezika postaje ključni segment poslovne strategije velikog broja međunarodnih kompanija. Takva inicijativa ne samo da podstiče razvoj globalnih komunikacijskih sposobnosti unutar kompanija već i olakšava razvoj multikulturalne svesti i prilagodljivosti, ključnih za uspeh u međunarodnom poslovnom okruženju.

Svet se neprestano razvija i postaje sve povezaniji, čime važnost engleskog jezika u globalnom biznisu neprekidno raste.

Kako sposobnost komunikacije na engleskom jeziku otvara vrata međunarodnom tržištu?

Nelson Mandela je jednom rekao: "Kada govoriš čoveku na jeziku koji on razume, to dopire do njegove glave. Ako mu govoriš na njegovom jeziku, to dopire do njegovog srca." Ova misao savršeno ilustruje moć jezika u stvaranju dubokih i značajnih veza, koje su osnova svakog uspešnog poslovnog poduhvata.

• Unapređenje komunikacije sa klijentima i partnerima: Jedna od ključnih prednosti znanja engleskog jezika u poslovnom kontekstu jeste mogućnost efikasne komunikacije s klijentima, partnerima i kolegama iz različitih krajeva sveta. To ne samo da olakšava pregovore i izgradnju odnosa već i omogućava dublje razumevanje kulturoloških različitosti, esencijalnih za uspeh u međunarodnom poslovanju.
• Konkurentska prednost: U doba intenzivne konkurencije, višejezičnost može obezbediti odlučujuću prednost. Poslodavci često preferiraju kandidate sposobne za komunikaciju s klijentima na engleskom ili ti čak na njihovom maternjem jeziku, što ne samo da unapređuje kvalitet usluge već i povećava šanse za uspostavljanje dugotrajnih poslovnih odnosa.
• Pristup finansiranju i investicijama: Pristup finansiranju i investicijama predstavlja ključan izazov za start-upove i preduzeća koja teže globalnom tržištu. Oni koji traže međunarodne investitore ili žele da učestvuju u globalnim takmičenjima za finansiranje često se susreću s potrebom da svoje ideje i poslovne planove prezentuju na engleskom jeziku.
• Digitalna prisutnost i marketing: Sposobnost komuniciranja na engleskom omogućava efikasnije korišćenje društvenih medija, digitalnog marketinga i online platformi za promociju poslovanja na globalnom nivou.
• Pristup novim tržištima: Poznavanje engleskog jezika otvara nove mogućnosti. Razumevanjem jezika i kulture potencijalnio novih tržišta, kompanije mogu efikasnije prilagoditi svoje proizvode i usluge, što može dovesti do rasta prodaje i ekspanzije poslovanja.
• Lični i profesionalni razvoj: Pored profesionalnih beneficija, učenje stranih jezika podstiče i lični razvoj. Razvijaju se kritičko mišljenje, veštine rešavanja problema i adaptabilnost, veštine koje su visoko cenjene u svakom profesionalnom okruženju.
• Mogućnost za umrežavanje: Engleski jezik olakšava umrežavanje sa profesionalcima, industrijalcima i akademicima širom sveta. Otvarajući prilike za saradnju, partnerstva i razmenu ideja.

Znanje engleskog jezika nije samo lingvistička kompetencija, ono predstavlja strateški resurs svakog uspešnog poslovnog lidera.

Investiranje u razvoj jezičkih sposobnosti otvara nove horizonte, kako na profesionalnom tako i na ličnom planu, predstavljajući investiciju s višestrukim povratom.

Prateći napredak globalizacije, sposobnost komunikacije preko jezičkih i kulturoloških barijera postaje sve važnija, čineći višejezičnost ne samo poželjnom već i esencijalnom veštinom u savremenom poslovnom svetu.

Što pre prepoznamo vrednost engleskog jezika i uložimo vreme i resurse u njegovo učenje, brže ćemo osetiti njegove brojne benefite. Neka učenje engleskog jezika bude vaša investicija u budućnost - budućnost koja obiluje prilikama za rast, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Tatjana Nikolić, prevodilac

Poslovni sastanci su vrlo često gubljenje vremena za sve one koji na sastancima učestvuju. Jedan od razloga zbog čega je to tako jeste što većina prsutnih ne preduzme bilo kakve akcije nakon održanog sastanka. Održavanje sastanka nije cilj sam za sebe. Sastanak održavamo da bismo se dogovorili šta treba da uradimo da bismo ostvarili određeni cilj. Dakle, ono što uradimo posle sastanka je mnogo važnije od samog sastanka.

U nastavku je pregled 5 stvari koje treba da uradimo posle svakog poslovnog sastanka:

Napišemo kratak e-mail zahvalnosti svim učesnicima sastanka

Ovo treba da uradimo bez obzira na to da li smo mi organizovali sastanak ili neko drugi. Ovo nije email-a koji treba da sadrži zaključke sastanka, raspodelu zadataka i slično. Poenta ovakvog email-a jeste da uvažimo sve koji su odvojili vreme i prisustvovali sastanku ali i da pripremimo teren za buduće komunikacije sa učesnicima sastanka.

Primer ovakvog e-mail-a možete videti ispod:

"Svetlana zahvaljujem za jučerašnji sastanak.

Pregledajući beleške zaključujem da imamo nekoliko stvari koje treba da realizujemo u narednom periodu kako bismo ostvarili sve što smo dogovorili.

Nakon što prođem kroz sve beleške, poslaću novi e-mail sa konkretnim zadacima i zaduženjima za svakog od nas.

Javljam se brzo.

Željko"

Prođemo kroz beleške sa sastanka

Sledeće što treba da uradimo jeste da prođemo kroz beleške sa sastanka koje smo kreirali tokom trajanja sastanka. Ukoliko smo kreirali beleške na pravi način, ovo ćemo moći da uradimo relativno brzo.

Kada prolazimo kroz beleške treba da obratimo pažnju na nekoliko stvari:

• Koji zadaci su namenjeni nama i do kada treba da ih završimo
• Da li smo obećali da ćemo poslati nešto nekome od učesnika sa sastanka
• Da li postoje određene stvari koje treba da završimo a koje nam zavise od drugih ljudi
• Da li postoje kratki rokovi za nešto što je naša obaveza
• Da li neko treba nešto nama da pošalje

Kreiramo zadatke u programu za upravljanje zadacima

Kada smo prošli kroz beleške sa sastanka treba da kreiramo zadatke u programu za upravljanje zadacima. Ove zadatke treba da kreiramo na dva načina, odnosno da uočimo tri grupe zadataka:

• Zadaci za koje smo mi odgovorni i koje možemo da završimo samostalno
• Zadaci za koje smo mi odgovorni ali za čiji završetak nam je potrebna pomoć drugih
• Zadaci za koje smo odgovorni a koje treba drugi da završe

Kada smo uočili ove zadatke treba da ih unesemo u program za upravljanje zadacima zajedno sa rokom do kada treba da se urade.

Pošaljemo e-mail sa pregledom zadataka osobama koje treba da nam pomognu da završimo naše zadatke i osobama koje trebaju da završe zadatke za koje smo mi odgovorni

Nakon što smo kreirali zadatke sledeće što treba da uradimo jeste da pošaljemo e-mailove sa pregledom zadataka svim osobama od kojih zavisimo da bi se naši zadaci završili.

E-mail treba da bude kratak, jasno napisan sa istaknutim rokovima do kada treba da se stvari završe.

Primer ovcakvog e-mail-a možete videti ispod:

"Svetlana

Nadovezujem se na prethodno poslati email vezano za sastanak koji smo održali pre dva dana.

U nastavku su zadaci koje treba da završimo kao i rokovi do kada treba da se završe:

Zadatak 1....

Zadatak 2....

Zadatak 3....

Molim te da potvrdiš da smo se dobro razumeli na sastanku, te da su ovo stvari koje treba ti da završiš.

Ukoliko postoji bilo kakvih nejasnoća molim te da me u najkraćem roku kontaktiraš.

Na raspolaganju sam za svu pomoć kako bismo sve završili u roku."

Pošaljemo drugima sve što smo obećali na sastanku

Kao i za sve drugo u životu, najlakše možemo da dobijemo ono što želimo tako što prvo mi uradimo sve što je potrebno sa naše strane. Zbog toga je važno da što je pre moguće pošaljemo svima sve stvari koje smo obećali na sastanku.

Ovo mogu biti dokumenta, informacije, linkove ili bilo koje druge stvari koje smo obećali.

Važno je samo da ovo uradimo što je pre moguće, po mogućstvu isti ili sledeći dan jer ćemo na taj način uraditi nekoliko stvari:

• Pomoći drugima da završe svoje zadatke u roku i na neki način ih zadužiti da se oni ponašaju na isti način prema nama
• Postaviti očekivanja prema drugima da budu jednako ažurni i poštuju obaveze koje su dogovorene na sastanku
• Osloboditi sebi vreme da možemo da se bavimo drugim važnim stvarima

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Željko Popović