Pitanje: Čitajući finansijske izveštaje, naišli smo na podatak da firme jedna drugoj pozajmljuju novac. Nekada je reč o povezanim pravnim licima, a nekada samo o nekoj vrsti poslovnih partnera. Da li postoji bilo kakva procena koliko je to vanbankarsko tržište pozajmica? Da li bi bilo ko bio zadužen da ga kontroliše ili je to jednostavno prepušteno samim firmama?

Odgovor: U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije i posebnim zakonima kojima se uređuju poslovanje banaka i pružanje platnih usluga, u nadležnosti Narodne banke Srbije je, između ostalog, nadzor nad bankama koje su ovlašćene da se bave kreditiranjem, kao i nadzor nad platnim institucijama i institucijama elektronskog novca koje pružaju platne usluge i izdaju elektronski novac, a koje, pod određenim uslovima, u okviru tih usluga mogu davati kredite radi izvršavanja platnih transakcija. Navedenim zakonima Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire lica koja povremeno daju pozajmice (koja se, dakle, ne bave kreditiranjem), niti lica koja eventualno posreduju u davanju pozajmica.

S tim u vezi, sa aspekta delokruga Narodne banke Srbije, ukazujemo na razlikovanje pojmova kredit i zajam (pozajmica), koje proizlazi iz Zakona o obligacionim odnosima, koji kao dva posebna imenovana ugovora poznaje ugovor o zajmu, koji može zaključiti bilo koji zajmodavac, i ugovor o kreditu, koji može zaključiti isključivo banka ili drugo zakonom ovlašćeno lice u svojstvu davaoca kredita.

Ovo razlikovanje ima značaj sa aspekta (ne)dozvoljenosti bavljenja kreditiranjem ili pozajmljivanjem novca (u smislu stavljanja novca na raspolaganje nekom licu na određeni rok uz obavezu tog lica da vrati pozajmljeni novac s kamatom). Naime, nije zabranjeno da neko fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice u određenoj situaciji pozajmi novac drugom licu (i zaključi ugovor o zajmu, kojim će ugovoriti i naplatu kamate), ali je bavljenje kreditiranjem (ili pozajmljivanjem novca uz kamatu), uključujući i pozajmice između pravnih lica, ne samo zabranjeno već predstavlja i krivično delo, bez obzira na to koji se termin koristi za tu delatnost i bez obzira na to kako se imenuju ugovori koje lica koja se nezakonito bave ovom delatnošću zaključuju s građanima ili drugim licima kojima novac stavljaju na raspolaganje. Da bi pravni posao predstavljao ugovor o zajmu, a ne ugovor o kreditu, od bitnog značaja je da se zajmodavac, koji nije banka, ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom delatnošću, jer bi u suprotnom takav ugovor imao pravnu prirodu ugovora o kreditu. Dodatna indicija koja može ukazivati na to da se pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice bave pozajmljivanjem novca, tj. nedozvoljenim kreditiranjem jeste i činjenica da sredstva ostvarena po osnovu kamata predstavljaju redovan ili značajan izvor prihoda ili dobiti za određeno lice ili da se sredstva pozajmljuju po kamatnim stopama višim od zakonom propisanih ili kamatnih stopa koje se primenjuju u finansijskom sektoru.

Bitno je napomenuti da je kod ugovora o kreditu kamata bitan element ugovora, dok se kamata kod ugovora o zajmu može ugovoriti, ali i ne mora. Saglasno važećim propisima, u Republici Srbiji obavljanjem kreditnih poslova, kao delatnošću, mogu se baviti banke, ispunjenjem uslova propisanih odredbama Zakona o bankama. Zakonom je predviđeno da se davanjem kredita, izuzev banaka, samo izuzetno mogu baviti i druga lica, i to isključivo ako su za to izričito ovlašćena posebnim zakonom (npr. Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije) ili ako je posebnim zakonom propisano da se po dobijanju dozvole mogu baviti davanjem kredita (npr. platne institucije i institucije elektronskog novca, a radi izvršavanja platnih transakcija. Štaviše, bavljenje davanjem kredita bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, odnosno bez zakonskog ovlašćenja predstavlja krivično delo, odnosno fizička lica, preduzetnici i pravna lica koja se bave davanjem kredita bez dozvole Narodne banke Srbije čine krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora.

Ističemo i da pravna lica za čije osnivanje nije neophodna dozvola posebnog nadležnog organa vrše registraciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i bave se delatnostima za koje su registrovana. S obzirom na to da Narodna banka Srbije takvim pravnim licima nije izdala dozvolu za rad, ne može biti ni nadležna za kontrolu njihovog poslovanja, jer na to nije ovlašćena propisima koji određuju njene nadležnosti. Poslovanje takvih pravnih lica kontrolišu različiti organi u zavisnosti od delatnosti za koje je konkretno pravno lice registrovano.

Imajući u vidu navedeno, Narodna banka Srbije nije ovlašćena da nadzire pravna lica koja nisu u njenoj nadležnosti, niti za pitanja u vezi sa ugovorom o zajmu koji ta pravna lica zaključuju.

Za dublju pravnu analizu i tumačenja zakonskih propisa iz oblasti privrede, posetite portal LAWLife portal za pravo i privredu, specijalizovan za pravo i biznis.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Navedeni tekst, u formi pitanja i odgovora, preuzet je sa zvanične internet prezentacije Narodne banke Srbije.

Obaveštavaju se obveznici finansijskog izveštavanja da je od 30. januara 2026. godine omogućeno sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja, odnosno dokumentacije za 2025. godinu. Pristup aplikaciji je obezbeđen putem Posebnog informacionog sistema Agencije.

Na internet stranici Agencije, u delu Registra finansijskih izveštaja, dostupne su informacije o novinama finansijskog izveštavanja za 2025. godinu, uslovima, načinu i rokovima dostavljanja zahteva, izmenjenim naknadama koje se naplaćuju za javno objavljivanje izveštaja, načinu razvrstavanja pravnih lica i preduzetnika, kao i grupa pravnih lica i dr.

Osim toga, korisnicima su dostupna korisnička uputstva u vezi sa ažuriranjem podataka koji se o njima vode u Evidenciji obveznika, dostavljanjem izjave o neaktivnosti, redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i drugih vrsta izveštaja i pripadajuće dokumentacije, uputstvo za potpisivanje kvalifikovanim elektronskim potpisom ili sertifikatom u klaudu i sl.

Pozivaju se svi obveznici da, pre sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja, obavezno provere ažurnost podataka u Evidenciji obveznika, a preduzetnike koji su u 2025. godini počeli da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, da se prijave u tu evidenciju.

Za svu potrebnu pomoć, pravnim licima i preduzetnicima su na raspolaganju sledeće i-mejl adrese:

• Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za pojašnjenja u vezi sa dostavljanjem reklamacija za ažuriranje podataka u Evidenciji obveznika;
• Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za rešavanje tehničkih pitanja u vezi sa pristupom Posebnom informacionom sistemu Agencije, potpisivanjem zahteva ili dokumentacije;
• Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. - za pojašnjenje svih drugih pitanja sa kojima se obveznici susreću prilikom podnošenja različitih vrsta zahteva.

Klijenti ALTA banke će prvi u zemlji osetiti benefite jedinstvenog evropskog platnog prostora zahvaljujući uvođenju SEPA standarda. Srbija je zvanično zakoračila u novu eru finansijske integracije sa Evropom, a ALTA banka se pozicionirala kao apsolutni lider ovog procesa. Kao prva finansijska institucija na našem tržištu koja je dobila saglasnost za uvođenje SEPA (Single Euro Payments Area) standarda, ALTA banka još jednom potvrđuje svoju viziju moderne, digitalno orijentisane banke.

Šta SEPA znači za vaš novčanik?

Ovaj strateški korak predstavlja istorijsku prekretnicu za srpski bankarski sektor, jer za klijente ALTA banke implementacija SEPA protokola u praksi znači brisanje barijera u poslovanju sa Evropom. Nova era prekograničnog plaćanja donosi uštede pre svega kroz značajno smanjenje provizija i troškova transakcija u evrima ka zemljama članicama SEPA zone. Ova pogodnost omogućava klijentima da plaćanja obavljaju pod istim uslovima u svih 27 zemalja članica Evropske unije, kao i u drugim državama koje pripadaju ovom sistemu.

Pored finansijskih benefita, klijenti mogu da računaju i na maksimalnu brzinu, da novac do primaoca stiže u najkraćem mogućem roku, često i istog dana, zahvaljujući potpunom eliminisanju suvišnih posrednika. Čitav rocess je osmišljen tako da pruži maksimalnu jednostavnost i sigurnost, koristeći jedinstveni IBAN standard uz najviše evropske protokole zaštite podataka.

Snažna podrška domaćoj privredi

Činjenica da je ALTA banka prva dobila potvrdu za uvođenje ovog sistema rezultat je kontinuiranog ulaganja u digitalizaciju i infrastrukturu. Banka na ovaj način direktno podržava domaću privredu, olakšavajući izvoznicima, malim preduzećima, ali i fizičkim licima pristup evropskom tržištu pod uslovima koji važe unutar EU.

“Ponosni smo što smo među prvim bankama u Srbiji koje su dobile saglasnost i koje klijentima otvaraju vrata SEPA sistema. Naš cilj je da bankarstvo učinimo jednostavnim, brzim i dostupnim, a ovo je ključni korak u tom pravcu“, poručuju iz ALTA banke.

Prilagođavanje SEPA standardima nije samo tehničko unapređenje, već jasna poruka klijentima da je njihova banka spremna za globalnu utakmicu i da potrebe klijenata uvek stavlja na prvo mesto.

Faktoring kao finansijski alat za energetsku tranziciju, koji kompanije koriste u periodima neizvesne ili neujednačne likvidnosti, kao i u projektima koji su kapitalno intenzivni, kao što je energetika, i traju duže od jedne fakture, stiče s pravom status poželjnog dugoročnog modela finansiranja za stabilan i održiv rast biznisa.

Finansijski modeli po osnovu kojih se podržava sektor energetike predstavlja skup svih vrsta faktoring posla koji se definišu Zakonom. Osnovni model je direktni faktoring kao finansijska usluga otkupa nedospelog ili budućeg kraktoročnog novčanog potraživanja nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji u zemlji i inostranstvu. Kao podmodeli primenjivi u praksi javljaju se još i međunarodni direktni faktoring, projektno finansiranje i budući faktoring. Obrnuti faktoring kao finansijska usluga preuzimanja obaveza plaćanja dužnikovih obaveza prema poveriocima, nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji, takođe pruža spektar mogućnosti za primenu u praksi, kako kroz međunarodni obrnuti faktoring tako i kroz projektno finansiranje.

Faktoring posao predstavlja brz i fleksibilan model finansiranja u „zelenim projektima“ koji dovodi do ubrzavanja likvidnosti i kao takav primenjiv je u svim komercijalnim energetskim projektima koje prate definisani ugovorni odnosi. Faktoring se koristi u situacijama kada želite da upravljate svojim cash flow-om, investirate, prebrzo rastete, imate potrebe za kontinuiranim finansiranjem, želite da izmirujete svoje obaveze na vreme ili pre vremena i time osigurate finansijsku stabilnost svoje kompanije.

Energetika kao grana u kojoj su projekti dugoročni, izvori finansiranja moraju biti pravovremeno obezbeđeni, konstantni, pažljivo osmišljeni i tako sam faktoring posao mora biti planiran.

Zelena energija pokreće budućnost. Faktoring finansira njenu sadašnjost! 

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Smiljana Tirić, direktor Pomax faktoring doo Beograd

Sve banke u Republici Srbiji koje odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, u skladu s propisanim rokovima – do 15. septembra 2025. godine objavile su svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara (odnosno više od toga u skladu s poslovnom odlukom banke).

Predmetni krediti obuhvataju dinarske potrošačke i gotovinske kredite do 1.000.000 dinara (odnosno više od toga u skladu s poslovnom odlukom banke), kredite za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita u toj banci bez ograničenja iznosa, posebne dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje koji se odobravaju penzionerima uz uključeno životno osiguranje, kao i stambene kredite namenjene kupovini prve stambene nepokretnosti.

Ponude, koje su sada dostupne na internet prezentacijama svih banaka koje odobravaju ove kredite, sadrže povoljnije uslove kreditiranja u odnosu na standardnu ponudu konkretne banke, uključujući niže kamatne stope i neplaćanje naknada za obradu kreditnih zahteva, s ciljem povećanja dostupnosti finansijskih usluga za građane s nižim primanjima.

Pored toga, kompletan spisak ovih ponuda objavljen je na zvaničnom sajtu Narodne banke Srbije, na linku. Na ovaj način, građani imaju jednostavan i transparentan pristup informacijama o povoljnijim kreditnim proizvodima. 

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati primenu ovih mera i efekte na bankarski sektor i životni standard građana radi očuvanja finansijske stabilnosti i unapređenja pristupačnosti bankarskih usluga za sve kategorije stanovništva.

Da li je kriza?

Da li je ikada prestala?

Da li je u rastućem trendu, ali uvek iznad nivoa stabilnosti i mirnog sna?

Recimo da su sva tri odgovora potvrdna, i da svako oseća neke posledice „na svojoj koži“. Ko koliko toleriše, pitanje je akumuliranih sredstava, neraspoređene dobiti, osetljivosti industrije na fluktuacije u privredi.

Kako nam faktoring posao može pomoći u prevazilaženju izazova koje nosi kriza i šta je on zapravo?

Faktoring je finansijska usluga otkupa nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja nastalog po osnovu Ugovora o poslovnoj saradnji (prodaji robe ili usluga) u zemlji i inostranstvu.

Generalnim ugovorom uspostavlja se poslovna saradnja između Ustupioca koji ima nameru da prodaje svoja kratkoročna, nedospela, novčana potraživanja nastala na osnovu ugovora o prodaji robe i/ili pružanju usluga, zaključenih između Ustupioca, kao poverioca potraživanja i drugog pravnog lica ili preduzetnika, kao dužnika potraživanja i Faktora koji namerava da kupuje Ustupiočeva Potraživanja, pod uslovima iz Generalnog ugovora.

Na osnovu upućivanih zahteva za otkup potraživanja zaključuju se pojedinačni ugovori o faktoringu.

 
Obrnuti faktoring je posebna vrsta faktoring posla u kojem faktoring kuća preuzimanjem faktura od dužnika preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima.

Generalnim ugovorom uspostavlja se poslovna saradnja između Dužnika i Faktora koji će preuzimanjem faktura od Dužnika, preuzimati njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima njegovih kratkoročnih, nedospelih, novčanih dugovanja nastalih na osnovu ugovora o prodaji robe i/ili pružanju usluga, zaključenih između Dužnika i drugih pravnih lica ili preduzetnika, kao poverioca potraživanja uz pravo naplate Faktora od Dužnika, pod uslovima iz ovog Generalnog ugovora.

Osnovne smernice za korišenje faktoring usluge:

• Faktoring posao se planira;
• Koristi se u momentima ugrožene likvidnosti;
• I u procenjenim okolnostima lošeg cash flow-a;
• Onda kada prebrzo rastete;
• I želite da investirate;
• Ali ne želite da čekate naplatu fakture 60 dana;
• I ponudite dužnicima mogućnost plaćanja na rate;
• Čime direktno utičete na rast svoje prodaje;
• A ujedno se prema svojim obavezama osećate odgovorno i izmirujete ih na vreme ili pre vremena;
• A svoje obaveze prema faktoring kući plaćete iz delova;
• I sve navedno u fleksibilnim uslovima i u kratkom roku;
• A da se kreditno ne zadužujete niti opterećujete svoje bilanse;
• Nema traga u kreditnom birou.

Da li se koristi samo u kriznim situacijama? Svakako da ne. Faktoring posao je moćan alat uspešnih bizisa!

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala. 

Autor: Smiljana Tirić, direktor Pomax faktoring doo Beograd

Kupovina prvog stana predstavlja značajan korak za svakog građanina, a Srbija omogućava refundaciju PDV kao olakšicu za kupce koji ispunjavaju određene uslove. Međutim, bez obzira na ispunjenost uslova, treba ukazati da pravo na refundaciju ovog poreza nije neograničeno i podleže rokovima zastarelosti.

Koliko dugo traje pravo na refundaciju PDV?

Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana zastareva u roku od pet (5) godina od prvog dana naredne godine nakon godine u kojoj je kupac stekao pravo na refundaciju. Drugim rečima, rok počinje da teče od 1. januara godine koja sledi nakon godine u kojoj je kupac isplatio celokupnu prodajnu cenu stana.

Bez obzira na moguće prekide zastarelosti, ovo pravo apsolutno zastareva nakon deset (10) godina od isteka godine u kojoj je kupac stekao to pravo.

Šta to znači u praksi?

Zamislimo da je određeno lice kupilo svoj prvi stan i u potpunosti isplatilo cenu sa PDV u toku 2020. godine. Rok za zastarelost prava na podnošenje zahteva za refundaciju PDV počinje da teče 1. januara 2021. godine i traje do 31. decembra 2025. godine. Ako kupac prvog stana iz ovog primera ne podnese zahtev u tom periodu, njegovo pravo da refundira PDV zastareva i više neće moći da traži da mu se refundira  PDV na ime kupovine prvog stana.

Ukoliko bi došlo do nekog prekida zastarelosti, recimo, podnošenjem nepotpunog zahteva koji se kasnije dopunjuje (na primer u toku 2021. i 2022.), petogodišnji rok bi se nakon svake dopune računao ispočetka. Ipak, čak i uz prekide, pravo da se refundira PDV apsolutno nestaje nakon deset godina, odnosno u našem primeru, najkasnije do kraja 2030. godine.

Kako da ne propustite rok za refundaciju PDV?

Kupci prvog stana treba da vode računa o rokovima za podnošenje zahteva za refundaciju PDV kako ne bi izgubili svoje pravo usled zastarelosti. Najbolji pristup je podneti zahtev što pre nakon isplate celokupne prodajne cene kako bi se izbegli eventualni problemi sa rokovima i administracijom.

Ako ste u dilemi da li najpre ispunjavate uslove za refundaciju PDV, kao i da li još uvek imate pravo na istu, najcelishodnije je da se konsultujete sa stručnjacima iz poresko-pravne oblasti.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: Goran M. Ćiraković, advokat i osnivač advokatske kancelarije GCLegalTax.

Kupili ste automobil, registrovali ga uplativši usput i premiju osiguranja tzv. autoodgovornosti jer suštinski niste ni imali izbora budući da je to osiguranje obavezno. Taj deo nam je svima poznat. Sa druge strane, jednako je važno znati šta treba činiti ako do štete ili nezgode ipak dođe. Kao i svaka druga vrsta osiguranja, odnosi koji nastanu mogu nositi veliki broj kompleksnih pitanja pa ćemo pokušati da vam ovim informativnim tekstom pomognemo u razumevanju vaših osnovnih prava, ali i obaveza u ovim situacijama.

Siže:

• Osiguranje od autoodgovornosti se mora zaključiti;
• U slučaju bilo kakvog udesa ostanite pribrani i na licu mesta;
• Iako kod šteta manjih od 200.000 RSD kod kojih nema povređenih lica postoji mogućnost da se ne zove policija-preporučljivo je da to ipak učinite;
• Što je pre moguće prijavite štetu osiguranju (poželjno pisanim putem);
• Pazite kako i šta vozite jer možete da izgubite pravo da vas osiguranje „pokrije“;
• Ako je štetu načinilo neosigurano vozilo možete se obratiti Garantnom Fondu.

* * *

Osiguranje od autoodgovornosti je obavezno

I ptice na grani znaju da je ovo osiguranje obavezno i da bez njega nema registracije. Vožnjom neosiguranog, a samim tim i neregistrovanog vozila, rizikujte ne samo kaznene sankcije već i to da sami isplatite celokupnu nastalu štetu - bez pomoći osiguranja. S obzirom da te štete mogu biti prilično visoke, potrebno je dobro razmisliti da li se vožnja takvog vozila uopšte isplati.

Kako postoji obaveza osiguranja, tako postoji i obaveza da se polisa osiguranja kao i formular evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi stalno nalaze u kolima. I za ovo su predviđene kazne pa je preporučljivo da u automobilu imate i po nekoliko primeraka ovih obrazaca-za svaki slučaj.

Šta kada do nesreće dođe?

Svi učesnici u saobraćaju - vozači, pešaci, biciklisti itd. imaju određene obaveze kada dođe do saobraćajne nezgode. Pre svega je bitno da ostanete pribrani, a pored toga i da:

• ako ste u vozilu - isključite motor, upalite „sva 4“, sa fluorescentnim prslukom bezbedno postavite isti takav trougao na bezbedno rastojanje (10 m u naselju, 50 i više van naselja) od lica mesta,
• pozovete policiju i hitnu pomoć,
• dok čekate da oni dođu pomognete povređenima.

Jedine situacije kada zakon dozvoljava da se udaljite sa lica mesta su: a) ako vam je neophodna hitna medicinska pomoć ili b) ako je neophodno da prevezete nekog drugog povređenog do najbliže zdravstvene ustanove.

Zakon ne nalaže da obezbedite što je više moguće dokaza, ali je svakako poželjno da  fotografišete ili video snimkom snimite registarske oznake vozila, stanje vozila uključenih u nezgodu, okolinu (tragove kočenja, tragove delova automobila), da uzmete podatke od vozača, svedoka.

Preporuka - uvek pozovite policiju

Po zakonu je moguće ne pozivati policiju ako: 1) nije bilo povređenih i 2) ako je materijalna šteta manja od 200.000 dinara (aktuelni iznos u 2022. godini). Ako policija ne dođe i ne izvrši uviđaj, tada ste dužni da popunite Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Iako ovaj izveštaj deluje jednostavno, u stresnim situacijama može doći do konfuzije pa, kako biste ovo predupredili, preporučljivo je da se upoznate sa nekim od velikog broja objavljenih uputstava, a takođe i da neka od njih eventualno imate u kolima.

Sa druge strane, kako je praktično nemoguće na licu mesta tačno proceniti kolika je šteta, te kako možete imati komplikacije i sa osiguranjem i sa zakonom ako omašite procenu, preporučljivo je da ipak pozovete policiju i sačekate je da dođe na lice mesta. Važno je znati da je policija dužna da izađe na teren i u ovim situacijama ako to zahteva makar jedan od učesnika nezgode ili makar jedan oštećeni. Isto tako, u slučaju da je neko drugi zahtevao, a vi niste, svejedno ste dužni da ostanete na licu mesta.

Prijava štete osiguranju

Kada su sve gore navedene obaveze preduzete, obratite se što je pre moguće osiguranju. Kada uzmete polisu dobićete i uslove osiguranja kao i kontakt na koji je potrebno da se javite u slučaju nezgode. Obavezno ih pozovite i tražite jasna i konkretna uputstva šta i kako treba da uradite. Poželjno je da ta uputstva dobijete u pisanoj formi (e-mail, viber….), a isto tako je poželjno i da prijavu izvršite i preko e-maila kako biste mogli odmah da im pošaljete fotografije/video snimak lica mesta i podatke o svedocima.

Isto kao i kod drugih vrsta osiguranja, to što u uslovima ovog osiguranja stoji da ste dužni da štetu prijavite odmah ili u nekom roku, ili da odete u njihov ovlašćeni servis itd. ne sme da osiguranju posluži kao osnov da ne izvrši svoje obaveze. Sa druge strane, ti propusti mogu dovesti do toga da osiguranje umanji svoje obaveze ako je vaš propust doveo do dodatne štete, ali bi oni to morali da dokažu (npr. da je njihov servis jeftiniji).

Kada gubite pravo da vas osiguranje „pokrije“?

Sva osiguranja uključuju i pravila kada se gube prava iz osiguranja pa je tako i ovde. Po zakonu, ako ste vi odgovorni za nezgodu, osiguranje može od vas tražiti novac ako:

• je do štete došlo jer ste nenamenski koristili motorno vozilo (npr. putničko za prevoz veće količine komercijalne robe);
• ste vozili bez vozačke dozvole ili kada vam je bilo zabranjeno da vozite;
• ste vozili pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;
• ste štetu prouzrokovali namerno;
• je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a to vam je bilo poznato;
• ste posle saobraćajne nezgode napustili lice mesta, a da niste dali svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Obraćanje Garantnom fondu

U slučaju da je štetu prouzrokovalo neosigurano vozilo, npr. kod kojeg je došlo do isteka registarskih oznaka, ne morate štetu da potražujete direktno od vozača ili vlasnika. Tada se možete obratiti Garantnom Fondu pri Udruženju osiguravača Srbije. Ovaj fond u tom slučaju preduzima iste korake kao i osiguravajuće društvo da je vozilo bilo osigurano.

Ovaj fond funkcioniše pri Udruženju osiguravača Srbije gde takođe možete dobiti razne korisne informacije - kao npr. kom osiguranju treba da se obratite ako vam je štetu nanelo vozilo sa inostranim registracijama itd.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Đorđe Popović, advokat

Preuzeto sa Otvorena vrata pravosuđa.

Globalni dramatični događaji u svetu, (pandemija, ukrajinska kriza, energetska kriza, inflacija...) izazvali su velike potrese na svetskom tržištu. U tim neizvesnim okolnostima globalnu ekonomiju moramo posmatrati kao visoko rizičnu - kroz prizmu oporavka, pre svega kroz posledice globalnog usporavanja privredne aktivnosti prouzrokovane već navedenim indikatorima.

Dominantne ekonomije sveta su prinuđene da preduzimaju mere u cilju suzbijanja nanete štete, takođe globalni rast je dodatno pod pritiskom ukoliko se uzme u obzir da centralne banke širom sveta vode restriktivnu monetarnu politiku kako bi se odbranile od visoke inflacije. Svi navedeni indikatori su opredelili globalna i evropska kretanja privrede, a praktično oblikuju i kretanje privrede Srbije.

Sve nastale promene prisutne na svetskim tržištima preslikavaju se i na domaću privredu. U datim uslovima poslovanja usled nedostatka investicija dolazi do usporavanja privredne aktivnosti što implicira kreiranje dužničko poverilačke krize koja multiplikuje nove standarde koji kao imepativ u lancu snabdevanja nameću plaćanje robe i usluga na odloženo. Kako je uobičajena praksa da privredna društva svoje usluge i robu prodaju na odloženo kao i da rokovi za plaćanje budu i više od 45, 60 ili 90 dana dolazimo do toga da i nakon što je usluga pružena ili roba isporučena kupac plaća svoje obaveze tek nakon navedenih rokova, a često i znatno kasnije.

Svakako da posledice toga trpe najviše mala i srednja preduzeća. S tim u vezi dolazimo do zaključka da je upravo naplata potraživanja jedan od indikatora koji direktno utiču na likvidnost poslovanja. Nameće se pitanje kako unaprediti poslovne procese i uticati na dospunost kapitalu, ali bez dodatnog zaduživanja. Faktoring kao biznis model (set alata finansijskih instrumenta) omogućava stabilan priliv novca i direktno utiče na likvidnost kompanija.

Šta je faktoring, koje je njegojovo značenje, koje vrste faktoringa postoje,

ko može koristiti usluge faktoringa, na koji način utiče na naše poslovanje

Ova i brojna druga pitanja brinu veliki broj privrednih društava, naročito u situaciji kada je potrebno obezbediti stabilan priliv novca u poslovnim procesima. Faktoring je finansijska usluga pomoću koje privredno društvo svoja potraživanja ustupa trećem licu, odnosno faktoru, u cilju obezbeđivanja gotovine odmah, nakon prodaje robe ili usluga na odloženo. Faktoring možemo definisati kao biznis model kojim se obezbeđuje veći stepen likvidnosti u koristi nešto niže profitabilnosti kompanija. Faktoring je posebno važan u uslovima otežanog poslovanja i teže dostpnosti kapitalu. Posebno je koristan za mala i srednja preduzeća, budući da je dostupan i privrednicima koji nisu kreditno sposobni ili nemaju slobodna odgovarajuća sredstva obezbeđenja, ali s druge strane, imaju kvalitetna potraživanja.

Kako bi definisali faktoring?

Faktoring predstavlja finansijski instrument pomoću kojeg kompanija prodaje svoje potraživanje faktoringu (specijalizovanoj kompaniji za faktoring ili banci) pri čemu novac dobija na račun odmah, bez potrebe da čeka kupca da svoju obavezu isplati, dok celokupno potraživanje faktoring kompanija preuzima na sebe. Na ovaj način faktor (institucija specijalizovana za faktoring) finansira preduzeće na osnovu nedospelih potraživanja. Jednom rečju to je biznis model pomoću kojih privredna društva obezbeđuju potrebna finansijska sredstva odmah, u slučajevima kada prodaju robu ili pružaju usluge na odloženo. Faktoring je posebno interesantan za prodavca jer poboljšava njegovu likvidnost tako što prodavac dolazi do gotovine pre roka dospeća, a takođe ga oslobađa i finansijskih rizika koji se mogu javiti. Takođe ne zahteva dodatno zaduživanje prodavca, što je veoma važno.

Da li je faktoring regulisan Zakonom?

U Republici Srbiji je faktoring regulisan Zakonom o Faktoringu koji je Narodna Skupština RS. usvojila 2013. godine. Zakonom je definisano šta je faktoring, ko su učesnici u faktoringu i drugi elementi neophodni za uređenje tržišta. Treba napomenuti da faktoring nije nastao usvajanjem Zakona, on je postojao mnogo pre, a do stupanja na snagu Zakona o faktoringu svoj pravni osnov bazirao u zakonu o obligacionim odnosima. Zakon o faktoringu je doprineo dodatnom uređenju ovog mladog tržišta i regulativnom okviru koji ima za cilj da jasno definiše aktere na istom, njihova pravila i obezbedi veći stepen sigurnosti kako za pružaoce tako i za korisnike faktoring usluga u Republici.

Ko su učesnici u faktoring poslovima?

Učesnici u faktoring poslu mogu biti:

1. Ustupilac, koji je korisnik faktoring usluge (može biti pravno lice ili preduzetnik ali ne i fizičko lice)
2. Dužnik, korisnik koji ima obavezu plaćanja
3. Faktor (finansijska institucija registrovana za poslove faktoringa) koja preuzima potraživanje.

Šta može biti predmet faktoringa?

Predmet faktoringa može biti svako nedospelo, postojeće ili buduće potraživanje, nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika.

Koja potraživanja mogu biti predmet faktoringa?

Predmet faktoringa mogu biti postojeća potraživanja, ali i buduća potraživanja.

Koje vrste faktoringa postoje?

U zavisnosti od toga da li je reč o kupcu iz zemlje ili inostranstva, postoje domaći faktoring i međunarodni (ino) faktoring.

Ko može da snosi rizik naplate potraživanja?

U zavisnosti od toga ko snosi rizik naplate potraživanja postoji:

Faktoring sa pravom regresa koji podrazumeva da ukoliko dužnik iz nekog razloga ne plati potraživanje faktor od ustupioca može da zahteva da mu on ovo potraživanje namiri u celosti.

Faktoring bez prava regresa U slučaju insolventnosti dužnika ustupilac nema nikakve obaveze prema faktoru.

Zašto je faktoring dobar biznis model?

Benefiti koje ostvaruju privredna društva korišćenjem faktoringa su brojni, kompanije koje na odloženo prodaju robu i usluge svojim kupcima mogu da dođu u finansijske probleme čak i u situaciji kada biznis dobro funkcioniše. Docnja kod plaćanja je česta pojava u poslovnom okruženju svuda u svetu. Uz pomoć faktoringa dostupnost kapitalu je daleko brža i efikasnija. Još jedan od benefita korišćenja ovog finansijskog instrumenta je taj da u faktoringu nema zaduživanja već je u pitanju biznis model kupovine i prodaje potraživanja. Korišćenjem faktoringa u vašem poslovanju možete značajno unaprediti poslovne procese, ubrzati naplatu i omogućiti dosputnost kapitala u svakom trenutku, steći neophodnu likvidnost i sve to bez bez dodatnog zaduživanja.          

Koje su ključne prednosti faktornga?

Prednosti koje korisnik faktoringa dobija su višestruke, i to pre svega:

• Brzo dostupan novac – Na ovaj način, prodavac na jednostavan i brz način svoja potraživanja pretvara u gotov novac i time unapređuje poslovne procese.
• Ne utiče na kreditnu sposobnost – Kada prodavac svoje potraživanje proda faktoru, ne utiče na svoju kreditnu sposobnost, jer se potraživanje prodato faktoru ne tretira kao kreditni posao.
• Bez potrebe za dodatnim zaduživanjem –Kompanije vrlo često nemaju želju da se zadužuju kod finansijskih institucuja, pa ovakav vid finansiranja pogoduje njihovim željama da ne stvaraju obaveze na strani duga.
• Visok stepen likvidnosti kompanije - Dostupan gotov novac pruža brojne dodatne mogućnosti –Kada privredno društvo nema problem sa likvidnošću, i ima raspoloživ novac za upotrebu, otvara sebi mogućnosti da plaćanjem unapred ili u kratkim rokovima, sebi  obezbedi povoljnije uslove za nabavku sirovina i drugih elemenata neophodnih za uspešno poslovanje.

Uprkos nesumnjivoj potrebi za faktoringom u domaćoj privredi, on do sada nije bio razmatran kao alternativa postojećim finansijskim mehanizmima, što on zapravo i jeste. Faktoring je dodatno interesantan jer omogućava lakši pristup izvorima finansiranja pre svih malim i sredjim preduzećim koji indikativno imaju otežan pristup izvorima finansiranja (kreditima) zbog restriktivnih mera koje su na snazi (znatno nepovoljnijiih i skupljih kredita) i usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezbeđenja kredita.

Finansiranje putem faktoringa predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava a posebno je efikasan kod izvozno orijentisanih kompanija, korišćenjem faktoringa indirektno favorizujete izvozno orijentisane kompanije i direktno utičete na njihovu likvidnost što je i dodatni benefit kako za pojedinca tako i za Republiku Srbiju. Uzimajući u obzir težnju stvaranja boljih uslova poslovanja posebno ka izvozno orijentisanim kompanijama jedan od benefita za iste je korišćenje međunarodnog faktoringa. Primenu međunarodnog faktoringa svakako možemo tražiti pre svega kod izvoznika, on zapravo može biti rešenje za veliki broj privrednih subjekata koji svoje poslovanje koncentrišu ka izvozno orijentisanim poslovima. Veliki broj privrednih subjekata već koristi međunarodni faktoring i njihova iskustva nam ukazuju da im je ovaj proizvod od velike pomoći, budući da im pomaže da osiguraju naplatu odmah. Ono što se smatra najvećom prednošću ovakvog načina poslovanja jeste da su izvoznici zaštićeni od rizika naplate u smislu potencijalnog bankrotstva kupaca, eventualne nelikvidnosti i problema prilikom plaćanja, što u datim uslovima poslovanja i sveopštoj nestabilnosti daje dodatnu sigurnost.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: mr Željko Stevanović, ekonomski i finansijski ekspert

Razlika između regresa i subrogacije

Ovaj napis je proistekao iz potrebe da se ukaže na aktulena pitanja u vezi sa odštetnim zahtevima nastalim realizacijom osiguranog slučaja iz osiguranja od auto odgovornosti, o kojima judikatura nema jednodušan stav. Ponuđeni odgovori kao solucije postavljenih pravnih dilema imaju za cilj da ukažu na moguće perspektive u rešavanju aktuelnih problema u parnicama sa postavljenim pravozaštitnim odštetnim zahtevima, kao i regresnim parnicama iz osiguranja od auto odgovornosti.

Kada se prouzrokuje šteta, kako materijalna tako i nematerijalna u saobraćajnoj nezgodi najčešće usled upotrebe dva motorna vozila u pokretu, najpre se postavlja pitanje definisanja parničnih stranaka, odnosno ko može da bude aktivno i pasivno legitimisan, zatim je potrebno determinisati na jasan način predmet spora, gde najčešće figuriraju naknada šteta i regresne parnice, a zatim je neophodno primeniti pravila o teretu dokazivanja kada se ističu dokazni predlozi i odlučuje o tome koji će se dokazi izvoditi tokom postupka, što u velikoj meri utiče na načelo ekonomičnosti, ali i na meritornu odluku. Pored navedenog, tokom čitavog postupka neophodno je voditi računa i o tome da se poštuju granice pravne zaštite koja je petitumom postavljena, odnosno da ne dođe do prekoračenja tužbenog zahteva od strane suda.

U parnici koja je nastala usled realizacije osiguranog slučaja iz osiguranja od auto odgovornosti u ulozi potencijalnog tužioca se mogu naći osiguranja osiguranika koji su učestvovali u nezogdi kao držaoci opasnih stvari, a neretko se može naći i treće oštećeno lice, čije je materijalno ili lično dobro stradalo u štetnom događaju, te je ustalo tužbom tražeći adekvatno obeštećenje.

Predmet spora koji je potrebno odrediti u sadržini same tužbe se razlikuje u zavisnosti od činjeničnog opisa događaja iz referata tužbe i postavljenog pravnog osnova, kojim sud nije vezan. Drugim rečima, priroda činjeničnog stanja i njegovog podvođenja pod adektvatnu pravnu normu određuje ono o čemu će se raspravljati pred sudom, oko čega će se koncentrisati dokazna građa i koje će dokazne predloge sud usvojiti.

Tako, u regresnim parnicama će se u ulozi tužioca redovno naći osiguravajuće društvo koje tuži svog osiguranika, a svoj regresni zahtev će zasnovati na gubitku prava osiguranika na osiguravajuće pokriće, zbog čega osiguranje ima pravo da prethodno isplaćeni iznos obeštećenja trećem licu povrati od svog osiguranika upravo zbog gubitka osiguravajućeg pokrića njegovom krivicom. Dakle, regres podrazumeva pravo osiguravajućeg društva da od svog osiguranika potražuje ono što je isplatilo trećem oštećenom licu na ime naknade nastale štete.

Do gubitka prava osiguranika na osiguravajuće pokriće poglavito dolazi usled izvesnih propusta osiguranika ili vozača osiguranog vozila i to napuštanjem lica mesta nakon nastanka saobraćajne nezgode i neostavljanjem ličnih podataka i podataka o osiguranju, zatim vožnjom u alkoholisanom stanju ili pod dejstvom opojnih droga, kao i neposedovanjem adekvatne vozačke dozvole. Svi ovi slučajevi gubitka prava iz osiguranja su bez uticaja na pravo trećeg oštećenog lica na naknadu štete, a normirani su članom 29 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Međutim, treba napomenuti da su navedeni zakonski uslovi gubitka prava osiguranika iz osiguranja najčešće i sastavni deo uslova osiguranja osiguravajućih društava koje ona propisuju i koji uslovi su prema tome sastavni deo polise osiguranja, koje je osiguranik autonomijom volje prihvatio potpisom polise kao dokaza o postojanju ugovora o obaveznom osiguranju od auto odgovornosti.

Dakle, u konkretnom slučaju u ovakvoj regresnoj parnici ako je tužen osiguranik osiguravajućeg društva kao tužioca, reč je o ugovornoj odgovornosti, nastaloj nepoštovanjem propisanih i od strane osiguranika prihvaćenih uslova osiguranja na važenje osiguravajućeg pokrića, te je s obzirom na pravnu prirodu ugovorne odgovornosti prema tome reč o subjektivnoj odgovornosti na osnovu pretpostavljene krivice. Postojanje krivice osiguranika se imajući u vidu osobenost gore rečenog procenjuje po pravilu da li su od strane osiguranika ispoštovani uslovi osiguranja ili ne, odnosno da li se osiguranik ponašao u skladu sa uslovima osiguranja koje je prihvatio. U slučaju da se osiguranik ponašao protivno uslovima osiguranja, dakle ako je reč o napuštanju lica mesta, vožnji pod dejstvom opijata ili usled neposedovanja vozačke dozvole osiguranje, što su najfrekventniji slučajevi, osiguravajuće društvo ima pravo da povrati prethodno isplaćeni iznos (ne)materijalne štete oštećenom u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao njegov osiguranik, što ujedno predstavlja i gubitak prava iz osiguranja.

Prema tome, osiguranik dokazuje da on nije kriv, ali samo u odnosu na svoje osiguranje, što posmatrano u kontekstu odnosa na realiciji osiguranje – osiguranik, a s obzirom na prethodnu definisanu pretpostavku krivice, podrazumeva da osiguranik mora da dokazuje da je ostao na licu mesta, obzirom da je najčešći razlog napuštanja lica mesta izbegavanje alko testa, da je bio trezan i tsl. U praksi se najčešće od strane tuženog osiguranika u regresnim parnicama na realaciji odnosa osiguravajuće društvo - osiguranik predlaže saobraćajno tehničko veštačenje na okolnost ponašanja učesnika u saobraćajnoj nezgodi, njihovih propusta i doprinosa, što praktično znači problematizovanje tužbenih navoda o napuštanju lica mesta, odnosno o potencijalnoj alkoholisanosti, kao i o tome da alkohol nije uzrok nezgode.

Na ovom mestu može se razmatrati da li je to upitno ukoliko uzmemo u obzir prethodno rečeno o osobenostima regresnih parnica, gde je tačno da je regres nastao iz prethodno isplaćene štete od strane osiguranikovog osiguranja trećem oštećenom licu, kada je direktno prema osiguranju postavljen odštetni zahtev redovito u vansudskom sporu, obzirom da u konkretnom slučaju nije reč o vanugovornoj odgovornosti direktno prema oštećenom licu jer se ovde u ulozi tužioca javlja osiguranikovo osiguranje, a osnov uspeha regresne tužbe je gubitak prava na osiguravajuće pokriće krivicom osiguranika. U takvoj situaciji pitanje odgovornosti osiguranika osiguravajućeg društva prema opštim pravilima građanske odgovornosti o naknadi štete je već razmotreno u odnosu na realciji treće oštećeno lice i osiguravajuće društvo osiguranika, a koje ne bi ni isplatilo štetu oštećenom licu u slučaju da njegov osiguranik nije odgovoran za predmetnu nezgodu, te prema tome se ne bi ni postavilo pitanje regresa. Drugim rečima, pitanje odgovornosti osiguranika je već rešeno u vansudskom postupku kada je osiguranje, smatrajući da je njegov osiguranik odgovoran prema opštim pravilima odštetnog prava o građanskoj odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao trećem oštećenom licu.

Vanugovorna odgovornost je u kontekstu razmatranja ovog rada svojstvena parnicama iniciranim po tužbama trećih oštećenih lica protiv osiguranja onog osiguranika koji je pričinio štetu – prouzrokovao nezgodu svojom krivicom, te se osiguranje brani dokazom odsustva krivice, odnosno propusta svog osiguranika, budući da je obaveza isplate tako nastale štete prema trećem licu na osiguranju samo ukoliko je njegov osiguranik odgovoran za nastalu nezgodu, a što će se dokazivati upravo saobraćajno tehničkim veštačenjem i tada je predmet spora definisan kao naknada štete. Istini za volju, neretko se u takvim parnicama solidarno tuže i osiguravajuće društvo i osiguranik. Takođe, do primene pravila o vanugovornoj odgovornosti za štetu dolazi i u slučajevima zakonske personalne subrogacije u situaciji kada je osiguranje isplatilo štetu svom osiguraniku kome je u saobraćajnoj nezgodi štetu prouzrokovalo treće lice, te po sili zakona na osiguravača prelaze sva prava osiguranika prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu, što je normirano članom 939 Zakona o obligacionim odnosima i to je jedini slučaj zakonske personalne suborgacija u nas u materiji osiguranja, gde je takođe predmet spora određen kao šteta. U takvim situacijama treće lice dokazuje da ono nije odgovorno za nezgodu, što se u slučaju objektivne odgovornosti, kod prouzrokovanja štete upotrebom opasne stvari, dokazuje postojanjem uslova iz čl. 177 Zakona o obligacionim odnosima, a najčešće je reč o dokazu postojanja štete isključivom radnjom oštećenog ili trećeg lica, što opet ukazuje na potrebu saobraćajno tehničkog veštačenja.

Dakle, razlika između regresa i personalne subrogacije počiva na različitoj definiciji ova dva instituta, kao i na osnovu iz kojeg oni potiču. Drugim rečima, personalna subrogacija je promena poverilaca u obligacionom odnosu, što podrazumeva da na isplatioca potraživanja prelaze sva poveriočeva prava prema dužniku, dok regres valja usko posmatrati kao pravo na povrat prehodno isplaćenog, a sam povrat se odnosi na povraćaj isplaćene štete do kojeg dolazi pod istaknutim uslovima. Takođe, personalna suborgacija se ovde zasniva na zakonu, a naš zakonodavac samo navedeni pomenuti slučaj iz člana 939 Zakona o obligacionim odnosima pominje kao slučaj zakonske personalne subrogacije u kontekstu osiguranja, te ne treba proširivati u ovoj materiji slučajeve personalne subrogacije koji nisu zakonski definisani dok je regresno pravo izvedeno pravo i po pravilu se zasniva na ugovoru.

Imajući u vidu prethodno navedeno, a na terenu tereta dokazivanja, u regresnim parnicama dokaz odustva krivice bi podrazumevao ostanak na licu mesta ili neuropsihijatrijsko veštačenje na okolnost stepena alkoholisanosti, te da li je ono bilo iznad zakonom dozvoljene granice, pri čemu bi se naravno mogla osporavati i visina prethodno isplaćene štete od strane osiguranja, što bi se činilo predlaganjem mašinskog veštačenja, ako je reč o materijalnoj šteti ili medicinskih veštačenja, ukoliko se radi o nematerijalnoj šteti. Samo utvrđivanje odgovornosti osiguranika za štetu iz koje je nastalo regresno potraživanje, kao da je reč o vanugovornoj odgovornosti, bi trebalo po pravilu da bude rešeno kao prethodno pitanje u sporu iz odnosa na relaciji osiguranje i treće oštećeno lice. Posmatranje pitanja osiguranikove odgovornosti za štetu koju je prouzrokovalo trećem licu u regresnoj parnici kao prethodno pitanje upitno je sa stanovišta definicije i dejstva odluke o rešavanju istog, budući da se ono mora odnositi na rešavanje postojanja ili nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa o kome još nije doneta odluka, ali po logici stvari taj pravni odnos bi trebao da obuhvata odnos između konkretnih stranaka u sporu, a ne treća lica koja nisu učesnici u regresnoj parnici. Ukoliko se u regresnoj parnici utvrđuje odgovornost osiguranika po opštim pravilima građanskog prava to bi se ticalo i trećeg oštećenog lica kome ide u prilog osiguranikova odgovornost, a koje u regresnoj parnici nije stranka. Sa druge strane, otvara se i novo pitanje prekoračenja tužbenog zahteva i potencijalno izlaženje van okvira granice pravne zaštite koja je petitimom postavljena. 

Svrha napred napisanog je da ukaže na razlikovanje naizlged sličnih instituta regresa i subrogacije, kao i da obradi specifičnosti regresnih parnica i onih gde su istaknuti odštetni zahtevi iz osiguranja od autoodgovornosti, te da problematizuje iz različitih uglova posmatranja gore iznete sistuacije na koje praksa nema jedinstveno gledište i jednodušan odgovor. Kakavo će rešenje postojećih problema biti i da li će se formirati jednodušan stav, ostaje otvoreno pitanje na koje će dati odgovor praksa kako prvostepenih, tako i drugostepenih sudova u daljem odlučivnju.  

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, ne uvek i uređivačku politiku portala.

Autor: dr Vladislava Milić, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu.