Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sa ponosom predstavlja novi Master program na engleskom jeziku "Pravo i rod“ koji će ove godine upisati prvu generaciju studenata.

Konkurs za upis prve generacije studenata na master studije će biti otvoren sredinom septembra i trajaće do sredine oktobra 2024. godine, uz drugi i treći konkursni rok koji će trajati do kraja oktobra. Neophodni uslovi su završene osnovne akademske studije na Pravnom fakultetu ili na drugim Fakultetima iz oblasti društveno-humanističkih nauka, kao i znanje engleskog jezika na B2 nivou. Studenti sa završenim studijama u inostranstvu moraju proći kroz proces priznavanja strane diplome. Master program traje godinu dana, i svi studenti koji uspešno završe master studije dobiće diplomu „Master prava – pravo i rod“.

Master program "Pravo i rod" predstavlja jedan od prvih master programa u Evropi koji se bavi temom rodne ravnopravnosti obrađivajući rodnu perspektivu svih oblasti prava i predstavlja inovativni program koji ima za cilj da okupi pravnike i ostale studente društveno-humanističkih nauka iz Srbije, regiona i čitavog sveta. Program neguje multidisciplinarni pristup, uz podsticanje diskusija, debata, rešavanja slučajeva ali i istraživanja.

Nastao je kao rezultat uspešne implementacije projekta Erazmus+ partnerstva za saradnju u oblasti visokog obrazovanja pod nazivom: Novi kvalitet u obrazovanju za rodnu ravnopravnost – Strateško partnerstvo za razvoj master studijskog programa „Pravo i rod“ – LAWGEM, od 2019. do 2022. godine u saradnji sa partnerima Konzorcijuma koji su činili: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Univerzitet u Kadizu iz Španije, LUMSA Univerzitet iz Italije, Univerzitet u Sarlandu iz Nemačke, kao i Orebro Univerzitet iz Švedske. LAWGEM projekat je prepoznat kao primer dobre prakse od strane Evropske Komisije ostvarivši izuzetnih 95 od 100 mogućih poena. U okviru projekta, objavljen je udžbenik „Rodno kompetentno pravno obrazovanje“ ("Gender Competent Legal Education") od strane „Šringera“ („Springer“), ali i otvorena trajna pratforma („lifelong learning platform“) koja sadrži inovativne materijale iz ove oblasti.

Sve informacije o strukturi, predavačima kao i uslovima za upis na master program, zainteresovani studenti mogu pronaći na zvaničnom sajtu master programa: http://lawgems.ius.bg.ac.rs.

Studenti će imati priliku da se upoznaju sa feminističkim političkim i pravnim teorijama, i iskorijskim razvojem rodne ravnopravnosti. Pored toga, biće obrađene i rodne perspektive iz oblasti ljudskih prava, međunarodnog prava, porodičnog, radnog, krivičnog prava, javnog prava, kriminologije, ali i mnogih drugih. Takođe, studenti će se baviti i pitanjima na koji način poresko pravo, biznis pravo i javne politike mogu biti diskriminatorne i na koji način mogu biti unapređene u skladu sa najnovijim međunarodnim i evropskim standardima. Poseban dorpinos inovativnom radu predstavljaju i Pravna klinika za rodnu ravnopravnost kao i kurs feminističke presude u okviru koga će studenti imati priliku da uvide na koji način stereotipi i predrasude utiču i na donošenje presuda od strane sudija i dobiti priliku da ispravljaju presude u skladu sa razumevanjem pitanja rodne ravnopravnosti. Svi pomenuti kursevi i mnogi drugi koje master program nudi mogu se videti na sledećem linku: http://lawgems.ius.bg.ac.rs/files/2024/03/LAWGEM-Course-Schedule-draft.pdf.

Ovaj potpuno novi pristup tradicionalnim oblastima prava omogućiće domaćim i stranim studentima bolju poziciju na tržištu rada u tužilaštvu, sudu, privatnim kompanijama, svim državnim institucijama i ministartsvima, nevladinim organizacijama, ali i međunarodnim organizacijama, evropskim institucijama kao i onima koji svoju karijeru žele da nastave na doktorskim studijama u zemlji i inostranstvu ili na fakultetu.

U samom izvođenju pomenutog master programa učestvovaće više od 30 članova akademskog osoblja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu kao i prestižni gostujući predavači i eksperti iz ove oblasti, dok će se koristiti inovativna svetska i evropska literatura.

Za sve dodatne informacije o upisu i neophodnoj dokumentaciji zainteresovani studenti mogu poslati upit na mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. 

Privreda Republike Srbije je, uprkos nestabilnom makroekonomskom okruženju, u 2023. godini poslovala profitabilno nastavlјajući višegodišnji trend rasta, čemu je značajno doprinelo sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima i sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom, ocenjeno je u Izveštaju o STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini koji je Agencija za privredne registre danas objavila na svojoj internet stranici. 

U Izveštaju o STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini su, uz analizu, date liste prvih sto privrednih društava prema poslovnim prihodima, neto dobitku, poslovnoj imovini i kapitalu, neto gubitku i ukupnom gubitku. 

Sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima u 2023. godini ostvarilo je 29,3% poslovnih prihoda cele privrede, prosečno učestvujući u osnovnim finansijskim performansama sa 26,6% i angažujući pritom 212.480 radnika ili 16,2% od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima. Celokupan iznos poslovnih prihoda generisali su veliki sistemi, od kojih je 73 bonitetno sposobno, i to jedno sa odličnim bonitetom, a njih 34 sa veoma dobrim bonitetom. Istovremeno, najveći broj ovih društava (87) izdvojio se prema visokim poslovnim prihodima i prethodne godine. 

Sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u posmatranom periodu realizovalo 44,4% neto dobitka celokupne privrede, dok su u glavnim finansijskim performansama učestvovala u proseku sa 25,4%, a zapošlјavala su 10,8% od ukupnog broja radnika u privredi odnosno njih 141.512. Prema visokoj profitabilnosti najviše su se istakla velika društva (86), a značajan rast neto dobitka beleže srednja (9) i mikro društva (5).  Na listi sto društava prema pozitivnom neto rezultatu 70 je bonitetno sposobno, od kojih tri imaju odličan bonitet, a 52 veoma dobar bonitet. Većina društava sa ove liste (71) je bila među najprofitabilnijim i prethodne godine.

Od  111.736 društava, čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu analizirani sa aspekta uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka, na APR listama STO NAJ... privrednih društava rangirana su ukupno 353 društva, sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede. 

Kratak osvrt na STO NAJ... privrednih društava možete pročitati u nastavku:

STO NAJ...privrednih društava u 2023. godini

Liste STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini sačinjene su na osnovu analize i rangiranja podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu za 111.736 društava, i to sa aspekta uspešnosti poslovanja – prema poslovnim prihodima i neto dobitku, sa aspekta finansijskih kapaciteta – prema poslovnoj imovini i kapitalu, kao i sa aspekta gubitaka – prema neto gubitku i ukupnom gubitku.

Najuspešnije i najveće privredno društvo

Najuspešnije privredno društvo u 2023. godini je EPS AD BEOGRAD, sa realizovanih 8,7% neto dobitka i 2,7% poslovnih prihoda privrede. Istovremeno, beleži i najvrednije finansijske kapacitete, i to 4,6% poslovne imovine i 6,0% kapitala svih privrednih društava, ali i 7,5% ukupnog gubitka. Oporavak proizvodnje, praćen rastom cena električne energije, uticao je da, nakon dve godine negativnog poslovanja, ovaj proizvođač električne energije ostvari najveći neto dobitak u privredi, od 112.447 miliona dinara. Do preokreta u rezultatu došlo je kao posledica veće realizacije na domaćem i inostranom tržištu i iskazivanja poslovnih prihoda u najvećem iznosu ‒ od 497.961 milion dinara, uvećanom za 39,0%. Uspešno poslovanje ostvareno je korišćenjem značajnih finansijskih resursa, te je na prvom mestu i prema angažovanoj poslovnoj imovini od 1.065.814 miliona dinara, većoj za 7,9% i prema kapitalu od 632.016 miliona dinara, uvećanom za 20,6%. Pored toga, vodeći je i prema iznosu kumuliranog gubitka od 304.801 milion dinara. Ovaj energetski sistem je zapošljavao i najviše radnika u privredi ‒ ukupno njih 19.595, a tokom 2023. godine promenio je pravnu formu i iz statusa javnog preduzeća prešao u akcionarsko društvo.

Uspešna privredna društva ‒ među prvih pet prema profitabilnosti, uz velike poslovne prihode i vredne finansijske kapacitete

Drugo mesto na listi najprofitabilnijih društava sačuvao je SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR iskazavši 82.333 miliona dinara neto dobitka, pritom uvećanog za 9,7% na godišnjem nivou. Obavljanjem osnovne delatnosti eksploatacije ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala generisani su poslovni prihodi od 131.359 miliona dinara (peto mesto), veći za 10,0%, ali su uporedo poslovni rashodi rasli brže (43,7%), te je visoku profitabilnost opredelio ostvaren poslovni dobitak od 81.291 milion dinara (manji za 3,9%). Društvo je koristilo finansijske kapacitete velike vrednosti, pa je prema poslovnoj imovini od 122.002 miliona dinara na 13. mestu, a prema kapitalu od 97.289 miliona dinara na desetoj poziciji. Zapošljavalo je 281 radnika više odnosno ukupno njih 1.127.

Prošlogodišnji prvoplasirani NIS A.D. NOVI SAD je ostvario za 55,2% manji neto dobitak, u iznosu od 41.915 miliona dinara i zauzeo treće mesto na relevantnoj listi. Iako su u odnosu na prethodnu godinu, poslovni prihodi opali za 20,9% ova naftna kompanija se sa iskazanih 394.917 miliona dinara nalazi na drugom mestu. Pad poslovnih prihoda je praćen smanjenjem poslovnih rashoda (12,3%), pa je u odnosu na 2022. godinu zabeležen prepolovljen poslovni dobitak od 55.118 miliona dinara koji je i doprineo umanjenju pozitivnog neto rezultata. Delatnost eksploatacije sirove nafte NIS A.D. NOVI SAD je obavljao koristeći 519.894 miliona dinara poslovne imovine (četvrto mesto) i 378.321 milion dinara kapitala (treće mesto). Istovremeno, povećao je broj zaposlenih za 152 i angažovao je ukupno 5.101 radnika.

TELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD je zadržao četvrtu poziciju na listi društava sa najvećim neto dobitkom koji je, u odnosu na prethodnu godinu, realizovan u 2,6 puta većem iznosu od 34.153 miliona dinara. Rastu profitabilnosti najviše je doprineo višestruko uvećan pozitivan ostali rezultat (36.274 miliona dinara), koji je nastao usled prodaje udela u kapitalu zavisnog pravnog lica. Obavljanjem osnovne delatnosti društvo je ostvarilo poslovne prihode od 124.731 milion dinara (sedmo mesto), uvećane za 8,0%, što se odrazilo na rast poslovnog dobitka za 9,2% na 19.571 milion dinara. Pored toga, među vodećima je i prema angažovanim finansijskim kapacitetima ‒ sa poslovnom imovinom od 636.896 miliona dinara (drugo mesto) i kapitalom vrednim 200.567 miliona dinara (šesto mesto). U 2023. godini je povećalo broj radnika za 387, zapošljavajući ukupno njih 8.367.

Još jedno društvo iz oblasti eksploatacije ruda metala SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR se nalazi u vrhu liste najprofitabilnijih, uz neto dobitak od 19.202 miliona dinara umanjen za 45,4% na godišnjem nivou. Niži pozitivan neto rezultat opredelio je za 47,3% manji poslovni dobitak od 20.042 miliona dinara, koji je posledica visoke energetske zavisnosti proizvodnje bakra i plemenitih metala i po tom osnovu bržeg rasta poslovnih rashoda (53,6%) u odnosu na poslovne prihode (16,2%) zabeležene u iznosu 119.108 miliona dinara (osmo mesto). Ova rudarska kompanija je upošljavala značajne finansijske kapacitete, tj. 354.862 miliona dinara poslovne imovine (osmo mesto) i 147.600 miliona dinara kapitala (sedmo mesto). Delatnost je obavljala angažujući ukupno 6.045 radnika, što je u odnosu na prethodnu godinu sto radnika više.

Uspešna privredna društva ‒ među prvih pet prema poslovnim prihodima i visoko profitabilna, sa finansijskim kapacitetima velike vrednosti

Još jednu godinu za redom, na trećem mestu liste društava sa najvećim poslovnim prihodima je JP SRBIJAGAS NOVI SAD sa ostvarenih 174.239 miliona dinara odnosno 20,7% manje naspram prošlogodišnjih. Pad prihoda rezultat je nižih prihoda od premija i subvenicija, dotacija, donacija i sl., koje je ovo javno preduzeće dobijalo prethodne godine u cilju ublažavanja negativnih efekata energetske krize. Uporedo, stabilizacija tržišta i cena energenata uticala je da poslovni rashodi opadaju bržim tempom (26,9%), pa je realizovan poslovni dobitak od 20.491 milion dinara veći 2,2 puta, koji je i opredelio gotovo ekvivalentan rast neto dobitka iskazanog u nivou od 12.030 miliona dinara (sedmo mesto). Pored toga, zauzima sedmo mesto prema angažovanoj poslovnoj imovini od 356.702 miliona dinara i deveto prema kapitalu od 132.242 miliona dinara. Delatnost trgovine gasovitim gorivima preko gasovodne mreže preduzeće je obavljalo sa 910 radnika odnosno 26 manje nego prethodne godine.

Među najuspešnijim društvima je i trgovinski lanac DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, koji je sa poslovnim prihodima od 155.477 miliona dinara zauzeo četvrto mesto, dok se prema neto dobitku nalazi na desetom mestu sa 7.738 miliona dinara. Rast maloprodaje uticao je na nešto intenzivnije povećanje poslovnih prihoda (15,6%) u odnosu na poslovne rashode (14,6%), pa je generisao pozitivan rezultat iz poslovanja od 11.782 miliona dinara, veći za 29,9%, koji je i glavni nosilac visoke profitabilnosti. Uvećana poslovna aktivnost je zahtevala veće angažovanje finansijskih kapaciteta, te se prema poslovnoj imovini od 103.220 miliona dinara i kapitalu vrednom 48.640 miliona dinara nalazi na 17. mestu relevantnih lista. Izdvaja se i prema značajnom rastu broja zaposlenih ‒ za 973 i sa ukupno 12.399 radnika je među vodećim društvima (četvrto mesto).

Druga privredna društva sa velikim neto dobitkom

U grupi sto najprofitabilnijih privrednih društava je njih 37 iz sektora S-Prerađivačka industrija, od kojih je osam iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda.

Glavni generator ostvarenog neto dobitka ovih društava je pozitivan rezultat iz poslovanja. Najbolje pozicionirana iz pomenute oblasti, koja su ujedno ostvarila rast profitabilnosti su proizvođač gotove hrane za kućne ljubimce FARMINA PET FOODS DOO INĐIJA (11. mesto), DON DON DOO BEOGRAD (75. mesto), RAUCH SERBIA DOO, KOCELJEVA (87. mesto) i FRIKOM DOO BEOGRAD (96. mesto). Niži nivo profitabilnosti u odnosu na prethodnu godinu zabeležili su proizvođač šećera SUNOKO DOO NOVI SAD (27. mesto), KONCERN BAMBI A.D. POŽAREVAC (45. mesto), SOJAPROTEIN DOO BEČEJ (77. mesto) i IM MATIJEVIĆ DOO NOVI SAD (99. mesto).

Među društvima sa najvećim pozitivnim neto rezultatom istaklo se po 15 njih iz sektora G-Trgovina na veliko i malo... i F-Građevinarstvo. U prvom sektoru prema iznosu neto dobitka se izdvajaju DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD (deseto mesto), JT INTERNATIONAL AD SENTA (16. mesto), SPORT VISION DOO BEOGRAD (39. mesto) i AGROMARKET DOO KRAGUJEVAC (40. mesto), dok su u sektoru F-Građevinarstvo najbolje pozicionirani BEOGRAD NA VODI D.O.O. BEOGRAD (14. mesto), CHINA RAILWAY INTERNATIONAL CO., LTD. SERBIA OGRANAK BEOGRAD (19. mesto), JINSHAN CONSTRUCTION D.O.O. BOR (29. mesto) i BECHTEL ENKA UK LIMITED OGRANAK BEOGRAD (31. mesto).

Sektor J-Informisanje i komunikacije ima osam predstavnika među najprofitabilnijim društvima, a najbolje rangirani su TELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD (četvrto mesto), YETTEL D.O.O. BEOGRAD (deveto mesto), CETIN DOO BEOGRAD (21. mesto), A1 SRBIJA D.O.O. BEOGRAD (22. mesto) i SBB DOO BEOGRAD (26. mesto).

Visok pozitivan neto rezultat ostvarilo je šest društava iz sektora B-Rudarstvo, od kojih je polovina među pet vodećih. Pored SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR (drugo mesto), NIS A.D. NOVI SAD (treće mesto) i SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR (peto mesto), značajan neto dobitak iskazao je i JCHX KINSEY MINING CONSTRUCTION D.O.O. BOR (20. mesto).

U grupi najprofitabilnijih su i četiri društva iz sektora D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, gde se osim prvoplasiranog EPS AD BEOGRAD izdvajaju i SCM POWER D.O.O. BEOGRAD (šesto mesto), JP SRBIJAGAS NOVI SAD (sedmo mesto) i EMS AD BEOGRAD (41. mesto).

Najveći gubitaš

Listu gubitaša predvodi privredno društvo HIP-PETROHEMIJA DOO PANČEVO, sa neto gubitkom iskazanim u najvećem iznosu, od 18.309 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je zabeležilo dobitak (405 miliona dinara). Negativnom poslovanju doprineo je preokret u rezultatu ostvarenom iz poslovanja, obzirom da je usled intenzivnijeg pada poslovnih prihoda u odnosu na rashode (45,9% naspram 12,7%) realizovan poslovni gubitak od 18.535 miliona dinara (prethodne godine dobitak 509 miliona dinara). Ukupan gubitak od 52.524 miliona dinara je uvećan za iznos tekućeg gubitka, s tim da je 5.412 miliona dinara neraspoređenog dobitka iskorišćeno za pokriće gubitka. Kapital je iskazan u iznosu od 22.767 miliona dinara manjem za 8,2%, dok je poslovna imovina gotovo u nivou prošlogodišnje i vredela je 30.682 miliona dinara. Društvo je poslovalo sa 1.243 radnika, odnosno sa 67 više nego prethodne godine.

Javna preduzeća na listama STO NAJ... privrednih društava

Na listama STO NAJ... privrednih društava u 2023. godini nalazi se 18 javnih preduzeća, koja su zapošljavala ukupno 41.742 radnika.

Među tim javnim preduzećima 13 je realizovalo neto dobitak, od kojih su dva na listi najprofitabilnijih, dok je negativan neto rezultat iskazalo njih pet, pri čemu su četiri u grupi sto najvećih gubitaša. Na listi društava sa najvećim poslovnim prihodima je pet javnih preduzeća, dok se prema korišćenju finansijskih kapaciteta izdvojilo njih 12 prema angažovanoj poslovnoj imovini i 11 prema uposlenom kapitalu. Istovremeno, sedam javnih preduzeća se našlo među društvima sa najvećim ukupnim gubitkom.

Pored već pomenutog JP SRBIJAGAS NOVI SAD (sedmo mesto) u grupi najprofitabilnijih je i JP POŠTA SRBIJE BEOGRAD (36. mesto).

S druge strane, na listi najvećih gubitaša uz JP PUTEVI SRBIJE BEOGRAD (sedmo mesto) su i JP PEU RESAVICA, JP ELEKTROKOSMET PRIŠTINA i JKP GSP BEOGRAD (14, 18. i 49. mesto redom).

Komisija za zaštitu konkurencije, dana 10.10.2024. godine, pokrenula je postupak protiv društava DELHAIZE SERBIA DOO, PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA POSLOVNE USLUGE MERCATOR-S DOO BEOGRAD, UNIVEREXPORT EXPORT-IMPORT DOO NOVI SAD i PROIZVODNO I TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS DOO KRNJEVO, i izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Naime, Komisija sprovodi Sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.

Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije.

Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.

Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.

Na osnovu svih sporvedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke:

• tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad;
• u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka;
• u periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti;
• u periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke;
• vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.

Komisija je na osnovu svega utvrđenog osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona. Izneto je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti.

Komisija koristi priliku da ukaže na to da u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme, a za koje je neophodan i određeni stepen poverljivosti. Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka. Iz istog razloga ni ne komentariše nastupe u medijima niti objave pojedinaca ili organizacija, bilo tačne bilo netačne, kako ne bi bio poslat „signal“ učesnicima na tržištu i ugrožen postupak pred Komisijom.

Pitali smo advokata Luciju Vranešević Grbić da čitaocima LAWLife portala za pravo i privredu & Poslovnog portala pojasni određene nedoumice.

Šta privreda i građani mogu da očekuju?

Konkurencija na tržištu je osnov zdrave i efikasne ekonomije. Pravo konkurencije je tu da obezbedi da privredni subjekti posluju i takmiče se na slobodnom tržištu i da ne ograničavaju konkurenciju – rezultat takvog ponašanja je normalno funkcionisanje tržišta.

Kako vidimo i po Zaključku Komisije za zaštitu konkurencije kojim je pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna lanca radi utvrđivanja postojanja povrede konkurencije iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, okolnosti na relevantnom tržištu, kao što je na primer ulazak novih učesnika na tržište, trebale su da dovedu do povećane konkurencije, a samim tim i do smanjenja cena i pritiska na marže trgovinskih lanaca, a dogodilo se suprotno –cena su rasle iznad inflacije, a prihodi su rasli brže od troškova.

Zadatak prava konkurencije se primarno odnosi na zaštitu strukture tržišta i tržišnog takmičenja, a zatim na zaštitu interesa konkurenata i potrošača. Takav zaključak možemo da izvedemo i iz evropske prakse u predmetima Dole Food and Dole Fresh Fruit Europe (C-286/13 P) i T-Mobile Netherlands BV and Others (C-8/08), odnosno da usaglašene prakse mogu da imaju anti-konkurentski cilj iako ne postoji direktna veza između tih praksi i potrošačkih cena i da je usaglašena praksa protivna pravilima ukoliko ublažava ili uklanja stepen neizvesnosti u pogledu funkcionisanja relevantnog tržišta. Ipak, ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije može da nanese štetu potrošačima, konkurentima a i celoj privredi.

Zaštita konkurencije koju sprovodi Komisija za zaštite konkurencije i anti-kartelski mehanizmi su važni iz više razloga. Na tržištu koje je konkurentno, cene se smanjuju, a privredni subjekti se podstiču da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i usluga. Konkurentno tržište podstiče razvoj preduzetništva.

Ukoliko bi se, na primer, ovaj postupak završio kažnjavanjem privrednih subjekata, kazna  bi mogla da destimuliše druge privredne subjekte da se upuštaju u ovakve aktivnosti, a cene bi se krenule vraćati u svoju tržišnu normalu.

Šta su posledice ovakvog postupka kompanija?

Svaki privredni subjekt može samostalno da odredi svoje privredne aktivnosti na relevantnom tržištu i privredni subjekti nisu sprečeni da se prilagode postojećem ili očekivanom postupanju svojih konkurenata kao i dinamici na tržištu, ali je zabranjen svaki direktni ili neposredni kontakt kao i usaglašene prakse i drugi oblici udruživanja kojima bi se stvorili uslovi koji ne odgovaraju uobičajenim uslovima na predmetnom tržištu i smanjuju neizvesnost u tržišnom takmičenju.

Naš Zakon o zaštiti konkurencije je jasan u pogledu restriktivnih sporazuma; ukoliko ne postoji uslov za izuzeće od zabrane, restriktivni sporazumi su zabranjeni i ništavni. Dakle, ako postoji restriktivni sporazum u vidu ugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašene prakse ili drugih oblika udruživanja na tržištu koji, na primer, neposredno ili posredno utvrđuje kupovne ili prodajne cene ili druge uslove trgovine, jasno je da je takvo ponašanje zabranjeno. Čak i ako restriktivni sporazum, bilo horizontalni ili vertikalni, potpada pod zakonski termin sporazuma manjeg značaja, ali mu je cilj određivanje cena, i dalje se smatra zabranjenim. 

Posledica ovakvog postupka kompanija je ugroženo tržište. Delovanje kartela na duže staze dovodi do povećanja cena i smanjenja kvaliteta proizvoda i usluga, smanjenja motiva za inovacije i razvoj novih proizvoda, otežan ulazak novim kompanijama na tržište i pogoršan položaj potrošača.

Zabranjeno postupanje ima pravne posledice – konkurencija se štiti u upravnom postupku i krivičnom postupku, a predviđena je i imovinskopravna zaštita.

Kako će se to odraziti na buduće poslovanje?

Ukoliko se u ovakvim postupcima utvrdi odgovornost privrednih subjekata, kazne bi mogle da odvrate druge kompanije od kršenja prava konkurencije.

Dugoročan cilj je razvijanje svesti i usklađivanje sa propisima o zaštiti konkurencije.

Usklađenost sa propisima iz oblasti zaštite konkurencije ne treba biti samo puko zadovoljenje forme, već zahteva suštinsko poznavanje materije. Edukacija na ovom polju je  pogotovo bitna ako se uzme u obzir da se već neko vreme raspravlja o uticaju algoritama na pravo konkurencije u industrijama koje ih mogu koristiti za određivanje dinamičkih cena, i činjenicu da istovremeno mogu povećati transparentnost tržišta i otkriti odstupanja kao i olakšati anti konkurentske aktivnosti.

Koje kazne mogu da se očekuju?

Učesniku na tržištu određuje se mera zaštite konkurencije u obliku plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda, ostvarenog na teritoriji Republike Srbije, koji se obračunava u skladu sa članom 7 Zakona o zaštiti konkurencije. Istim rešenjem kojim je izrečena mera određuje se rok za plaćanje iznosa koji ne može biti kraći od 3 meseca niti duži od godinu dana od dana prijema rešenja.

Obaveze plaćanja ovog iznosa može biti oslobođen učesnik restriktivnog sporazuma iz člana 10 Zakona koji je prvi Komisiji prijavio postojanje sporazuma ili dostavio dokaze na osnovu kojih je Komisija donela rešenje o povredi, pod uslovima propisanim članom 69 Zakona i Smernicama Komisije za primenu člana 69. Zakona i Uredbe o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije.

Istim rešenjem kojim je utvrđena povreda konkurencije, Komisija može da odredi mere otklanjanja povrede konkurencije. To mogu biti mere ponašanja, odnosno nalog da se preduzme ili zabrani određeno ponašanje, ili strukturne mere koje za cilj imaju promenu u strukturi radi otklanjanja opasnosti ili uspostavljanja strukture koje je postojala pre nastupanja povrede konkurencije.

Kriterijumi za određivanje visine iznosa opisani su Uredbom o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera kao i olakšavajuće okolnosti koje se mogu uzeti u obzir. Takođe, imamo i Smernice Komisije za primenu ove Uredbe. Osnovni iznos određuje se množenjem polazne osnove sa faktorom težine povrede, a nakon toga i sa faktorom trajanja povrede, na čiji rezultat ima uticaja da li su tokom postupka utvrđene i olakšavajuće okolnosti i/ili ostali kriterijumi.

Kako je već pomenuto, krivična odgovornost za zaključenje restriktivnog sporazuma je predviđena članom 229 Krivičnog zakonika za lice koje u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja odnosno vrši podela tržišta.

Lucija Vranešević Grbić, advokat.

„Elektroprivreda Srbije" pustila je u rad mobilnu aplikaciju „EPS Uvid u račun". Putem aplikacije, domaćinstva i mali kupci imaju mogućnost da na mobilnom telefonu, na veoma jednostavan način prate potrošnju električne energije, plate račune, provere mesečne zaduženja i uplate tri godine unazad, kao i da dobiju obaveštenja i ulože prigovor.

Mobilna aplikacija „EPS Uvid u račun"  dostupna je korisnicima na platformama iOS i Android i besplatno se može preuzeti na Google Play i  App Store prodavnicama :

GooglePlayGoogle play store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

AppStoreApple store : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.mobile.eps

“Mobilna aplikacija je nastavak procesa digitalizacije usluga „Elektroprivrede Srbije“. To je važan korak u našem nastojanju da olakšamo kupcima kako pristup računu, tako i plaćanju.  Istovremeno, broj korisnika našeg portala „Uvid u račun“ je u konstantnom porastu. Trenutno imamo više od 380 hiljada korisnika, što znači da građani sve više prepoznaju brojne benefite korišćenja takvih usluga” - rekao je Radovan Stanić, izvršni direktor za poslove snabdevanja u EPS.

Stanić je podsetio i da svako ko se opredeli da račun za električnu energiju dobija elektronskim putem, umesto u papirnoj formi, već od prvog narednog računa ostvaruje pravo na popust od 50 dinara.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Javni beležnici Srbije imaće ravnopravan pristup elektronskoj mreži notara Evropske unije, što će im omogućiti direktnu komunikaciju sa svim kolegama iz zemalja članica EU i proveru notarski overenih dokumenata iz EU u Srbiji i obrnuto, odlučeno je u Briselu na sednici Skupštine Saveta notarijata EU (CNUE).

Pristup mreži notara Evropske unije (European Notarial Network - ENN) znači da će biti moguća brža i sigurnija razmena informacija između javnih beležnika Srbije i zemalja EU, slanje dokumenata overenih u EU u Srbiju i obrnuto, kao i provera autentičnosti svih notarski overenih isprava kako za notare iz zemalja EU, tako i za javne beležnike Srbije.

“Nakon višegodišnjeg rada na dobijanju pristupa ENN platformi, imao sam čast da prisustvujem skupštini Saveta notarijata EU, na kojoj je jedna od tačaka bila i pristup javnih beležnika platformi ENN. Nakon diskusije, usvojen je predlog i doneta je odluka da se omogući ravnopravan pristup svim javnim beležnicima Srbije ENN platformi”, rekao je član Izvršnog odbora JKS Goran Andrić.

Andrić je dodao da će u narednim mesecima biti sproveden u delo tehnički deo posla kako bi se ova odluka sprovela u delo.

Prema njegovim rečima, značaj odluke najbolje se može oslikati time što će zahvaljujući pristupu ovoj platformi biti omogućeno da se u realnom vremenu, direktnom elektronskom komunikacijom između kolega, u Srbiji proveri autentičnost svakog akta overenog u bilo kojoj notarskog kancelariji EU, kao i provera dokumenata overenih kod javnih beležnika u Srbiji u svim zemljama EU.

“Na ovaj način će biti sprečeno falsifikovanje isprava – primera radi punomoćja, nasledničkih izjava, izvoda iz registra privrednih subjekata, te će biti povećana sigurnost u pravnom prometu između Republike Srbije i zemalja EU”, istakao je Andrić, koji je u petak, 15. marta, na Sednici Saveta notarijata EU predstavljao JKS zajedno sa članicom Izvršnog odbora JKS Aleksandrom Stevanović.

Andrić je podsetio da ova odluka Saveta notarijata EU dolazi u godini kada JKS obeležava 10 godina od uspostavljanja javnobeležničkog sistema u Republici Srbiji i ocenio da to pokazuje visok nivo poverenja u rad javnih beležnika naše zemlje kako unutar Srbije, tako i na međunarodnom nivou.

Javnobeležnička komora Srbije je, inače, član Saveta notarijata EU u svojstvu posmatrača, s obzirom na to da Srbija nije članica EU i biće jedina zemlja van EU koja ima pristup ENN platformi.

Izvor: Javnobeležnička komora Srbije

Prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2023. godinu u zakonskom roku je uspešno okončan u ponedeljak, 1. aprila, u ponoć. Putem posebnog informacionog sistema Agencije za privredne register dostavljeno je oko 284.000 zahteva za javno objavljivanje finansijskog izveštaja odnosno dokumentacije, od čega se malo više od 89% dostavljenih zahteva odnosi na redovan godišnji finansijski izveštaj, a oko 11% na izjave o neaktivnosti.

Do sada je Agencija obradila i na internet stranici, kao ispravno, objavila oko 148.000 izveštaja, odnosno izjava o neaktivnosti.

Podsećamo obveznike koji nisu dostavili svoje izveštaje, odnosno izjave o neaktivnosti za 2023. godinu, u propisanom roku, da mogu da ih dostave Agenciji uz plaćanje naknade za javno objavljivanje koja je uvećana zbog zakašnjenja, po osnovu neblagovremenog dostavljanja.

Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2023. godinu, obveznici mogu pratiti na stranici: Registri/ Finansijski izveštaji/ Javno objavljeni finansijski izveštaji i ostale pretrage.

Podsećamo, Agencija za privredne registre omogućava svim zainteresovanim licima da putem jedinstvenog linka „Pretraga objavljenih finansijskih izveštaja sastavljenih na 31.12.2021. i kasnije“, za konkretno pravno lice odnosno preduzetnika mogu da pristupe javno objavljenom finansijskom izveštaju tog lica koji je sačinjen na 31.12.2021. godine i kasnije. Pored toga, putem tog linka mogu izvršiti proveru podataka u Evidenciji obveznika finansijskog izveštavanja za 2023. godinu, kao i da prate tok obrade zahteva koji su podneti u 2024. godini.

Izvor: Agencija za privredne registre

Novi rekordi srpske nacionalne avio-kompanije

Er Srbija je u martu 2024. godine prevezla 271.102 putnika, što je povećanje od 15 odsto u poređenju sa istim mesecom 2023. godine. Srpska nacionalna avio-kompanija je tokom marta obavila 3.018 letova, odnosno 8 odsto više nego u martu 2023. godine. To je najbolji martovski rezultat Er Srbije od 2013. godine, od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom. 

„Prvi kvartal 2024. godine bio je uspešan za Er Srbiju. Tokom prva tri meseca prevezli smo preko 750.000 putnika, odnosno 110.000 putnika više nego u istom kvartalu prethodne godine. Pored toga, obavili smo 16 odsto više letova u poređenju sa brojem letova u prva tri meseca 2023. godine. Očekujemo da ćemo uskoro prevesti milionitog putnika u 2024. godini. Poređenja radi, taj broj putnika u 2023. godini zabeležen je tek 8. maja. Dobri mesečni i kvartalni rezultati nas raduju i motivišu da tokom letnje sezone, koja je u avijaciji počela 31. marta, našim putnicima pružimo još više mogućnosti i bolje korisničko iskustvo”, rekao je Jirži Marek, generalni direktor srpske nacionalne avio-kompanije.

Najpopularnije destinacije u mreži Er Srbije, u martu 2024. godine, kada je reč o Zapadnoj Evropi, bile su Cirih, Pariz, Rim, Amsterdam, Milano i Beč. U regionu to su Podgorica, Tivat i Ljubljana, dok su u široj evromediteranskoj zoni najtraženiji letovi bili do Atine, Barselone i Istanbula.

Izvor: Air SERBIA

8. i 9. april 2024. godine, Privredna komora Srbije (Resavska 13-15 i Kneza Miloša 12)

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) 8. i 9. aprila 2024. godine po deseti put će organizovati godišnju konferenciju posvećenu pravu interneta. Ovogodišnji „Internet dijalog“ održava se pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i njenog Centra za digitalnu transformaciju.

Prvi dan „Internet dijaloga 2024“ posvećen je veštačkoj inteligenciji. Na konferenciji „Veštačka inteligencija: izazovi u poslovnom pravu“, koja se održava u Privrednoj komori Srbije (Resavska 13-15, Beograd) učestvovaće: prof. dr Slobodan Marković, prof. dr Dušan Popović, prof. dr Sanja Savčić, prof. dr Ivana Kunda, prof. dr Neda Zdraveva, prof. dr Iza Razija Mešević, prof. dr Svjetlana Ivanović, prof. dr Marko Jovanović, prof. dr Jelena Lepetić, doc. dr Novak Vujičić, doc. dr Maša Mišković, advokat dr Andrea Radonjanin, advokat dr Mina Jovanović Ninković, advokat Vuk Leković. Programu konferencije možete pristupiti ovde.

Drugi dan „Internet dijaloga 2024“ posvećen je rešavanju sporova povodom registracije naziva internet domena. Na okruglom stolu, koji se održava u prostorijama Privredne komore Beograda (Kneza Miloša 12, V sprat, Beograd) učestvovaće: dr Dejan Đukić, advokat Vladimir Marenović, advokat Stefan Bojović i prof. dr Dušan Popović. Uvodno izlaganje imaće gđa Mirta Hurtado Rivas, glavni pravni savetnik za brendove, licenciranje i borbu protiv krivotvorenja u kompaniji „Nestle“. Programu okruglog stola možete pristupiti ovde.

Prethodna registracija učesnika je obavezna.

Kotizacija se ne naplaćuje.

Broj mesta je ograničen.

Registracija se obavlja putem ovog linka.

Prenos konferencije moguće je pratiti na „Jutjub“ kanalu RNIDS-a.

Prenos prvog dana možete pratiti ovde.

Prenos drugog dana možete pratiti ovde.

Digital AutoTech Forum

• Datum: April 11, 2024.
• Vreme: 11:30 (registracija počinje u 11 sati)
• Mesto: Privredna komora Srbije, ul. Resavska 13-15

Pozivamo vas na Digital AutoTech Forum, ekskluzivni događaj posvećen istraživanju inovacija u automobilskoj industriji. Ovaj događaj okuplja stručnjake iz različitih oblasti kako bi razmenili ideje i diskutovali o digitalnoj transformaciji u sektoru automobilske industrije.

Prisustvo na ovom događaju je besplatno, pružajući vam priliku da dobijete nove informacije i uvid u najnovije trendove bez ikakvih troškova.

Potvrda prisustva može se izvršiti slanjem podataka za registraciju (ime, prezime, kontakt telefon i kompanija zaposlenja) na sledeće e-mail adrese: marketing@rs,panteongroup.com, kao i na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Agenda:

• Registracija i dobrodošlica (15 min):

        Uvodni pozdrav od strane predsednika Privredne komore Srbije, g-dina Marka Čadeža.

        Milan Čukić, državni sekretar u Ministarstvu privrede

• Prednosti i izazovi elektronskog poslovanja i procesa digitalizacije – Uvodna reč (10 min):
• Uvod u digitalizaciju automobilske industrije – Češka Republika (20 min):

        Robert Matras – Integration Architect, Editel CZ

• Pauza za umrežavanje (30 min);
• Inovacije u auto industriji – Republika Srbija (20 min):

        Igor Vijatov – Direktor, Automobilski i mobiliti klaster Srbije;

• EDIbridge – all automotive languages – Republika Poljska (20 min):

        Michał Fijałek – Key Account Manager, Automotive, Editel Polska

        Tomasz Kuciel – CEO, Editel Polska

• Završne napomene (15 min);
• Koktel (60 min).

Ovaj forum pruža jedinstvenu priliku za povezivanje sa vodećim stručnjacima u automobilskoj industriji i razmenu najnovijih ideja i inovacija, kako bismo zajedno doprineli oblikovanju budućnosti automobilske industrije u Srbiji. 

Pridružite nam se!

Er Srbija je pripremila novu promotivnu ponudu tokom koje će putnici biti u prilici da kupe avio-karte do 17 popularnih destinacija širom Evrope, za period putovanja od 15. aprila do 26. oktobra 2024. godine. Imajući u vidu veliko interesovanje za pojedine destinacije iz mreže Er Srbije, uočeno tokom prethodne promotivne akcije, kompanija je odlučila da određeni broj sedišta na pojedinim letovima ponudi putnicima po atraktivnim cenama, počev od 39 evra po smeru. Akcija je počela danas, 4. aprila i trajaće do utorka, 9. aprila 2024. godine, a karte se mogu kupiti putem veb-sajta, mobilne aplikacije ili u nekoj od poslovnica. Broj mesta po promotivnim cenama je ograničen.

„Nova promotivna ponuda naše kompanije osmišljena je tako da olakša planiranje, bilo da su u pitanju prolećni izleti, letnji odmori ili jesenja putovanja. U narednih šest dana, naši putnici su u prilici da po atraktivnim cenama kupe avio-karte do nekih od najlepših gradova u Evropi i na Mediteranu. Ponekad izbor nije lak, ali je uvek lepo imati izbor. Pozivamo putnike da iskoriste aktuelnu ponudu i po povoljnim uslovima obezbede svoje mesto na letovima Er Srbije“, izjavila je Maša Vasović, viša menadžerka za upravljanje prihodima Er Srbije.

U okviru nove promotivne akcije Er Srbije, do Barselone, Ciriha, Milana, Diseldorfa, Štutgarta, Hamburga, Berlina, Larnake, Malte i Rima možete otputovati po ceni počev od 39 evra po smeru u ekonomskoj klasi.

Avio-karte srpske nacionalne avio-kompanije do Beča, Kopenhagena, Geteborga, Stokholma i Lisabona tokom šest dana trajanja promo-akcije biće dostupne po početnoj ceni od 49 evra po smeru.

Ukoliko planirate putovanje do Amsterdama i Pariza, uz promotivnu ponudu Er Srbije otputujte po ceni počev od 59 evra po smeru.

Detaljnije informacije o aprilskoj promotivnoj akciji srpskog nacionalnog avio-prevoznika pronađite na stranici www.airserbia.com.